Жлобин (блр. Жлобін; рус. Жлобин) је град у источном делу Републике Белорусије, и административни центар Жлобинског рејона Гомељске области. Највећи је град у области после Гомеља и Мазира.

Жлобин
Жлобін; Жлобин
Жлобинска православна црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонЖлобински рејон
Основанвероватно током XV века
Статус градаод 3. јула 1925.
Становништво
Становништво
 — 2012.80.200
Географске карактеристике
Координате52° 54′ 00″ С; 30° 02′ 00″ И / 52.9° С; 30.033333° И / 52.9; 30.033333
Временска зонаUTC+3
Жлобин на карти Белорусије
Жлобин
Жлобин
Жлобин на карти Белорусије
Остали подаци
ГрадоначелникГенадиј Александрович Суздаљев
Поштански број247210
Позивни број+375 2334
Регистарска ознака3
Веб-сајт
Град Жлобин

Према проценама за 2012. у граду је живело 80.200 становника.

Географија

уреди

Жлобин се налази у равници Гомељског Полесја на обалама реке Дњепру, на око 93 км северозападно од административног центра области града Гомеља и на око 215 км југоисточно од главног града земље Минска.

Историја

уреди
 
Жлобин 1915. године.

Према неким археолошким истраживањима током XV и XVII века постојала је Жлобинска тврђава на месту ушћа реке Чорночке у Дњепар. У време ратова између Руса и Пољака (1654—1667) атаман И. Золотаренко који је ратовао на страни Велике московске кнежевине извештавао је о спаљивању Злобинског утврђења.[1]

Краљ Пољске и велики кнез Литваније Станислав Август је 1790. Жлобину доделио одређене привилегије према којима су становници насеља имали право на један пијачни дан недељно и на 4 сајма годишње. Након распада Пољско-Литванске државе 1793. Жлобин улази у састав Руске Империје као насеље Рагачовског округа Могиљовске губерније.

Од 25. марта 1918. део је Белоруске државе. Године 1919. постаје окружни центар. Од 17. јула 1924. административни је центар у границама Бабрујског округа, а административни статус града има од 3. јула 1925. године. Део Жлобинског рејона је од 1938.

Становништво

уреди

Према процени, у граду је 2012. живело 80.200 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
35.422[2] 56.695[2] 56.695[2] 75.866[2] 80.200[2]

По националном саставу: Белоруси — 79,8%, Руси — 15,1%, Украјинци — 2,8%, Роми — 0,5% и остали −1,8%.

Међународна сарадња

уреди
  1.   Викса, Русија
  2.   Скаленге, Италија

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ткачоў М. А. Замкі і людзі. Мн., 1991, pp. 152—153.
  2. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе

уреди