Жур (Призрен)
Жур (алб. Zhuri) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.909 становника. Село Жури (данас Жур) помиње се као део властелинства цркве Св. Николе у Добрушти у две повеље краља, а после и цара Душана Немањића дате наведеној цркви од којих је старија повеља из 1334. године.[2]
Жур | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Призрен |
| Становништво | |
| — 2011. | 5.909[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 09′ 50″ С; 20° 37′ 16″ И / 42.1639° С; 20.6211° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 635 m |
.svg)  Жур Жур на карти Србије | |
Положај
уредиАтар насеља се налази на територији катастарске општине Жур површине 4021 ha.
Становништво
уредиПрема попису из 2011. године, Жур има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 5.897 (99,80%) |
| Бошњаци | 6 (0,10%) |
| други и непознато | 6 (0,10%) |
| Укупно | 5.909 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.926 | |
| 1953. | 2.019 | |
| 1961. | 2.348 | |
| 1971. | 3.214 | |
| 1981. | 4.353 | |
| 1991. | 5.230 | |
| 2011. | 5.909 | |
Напомене
уреди- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце
уреди- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Новаковић 1912, стр. 717-720.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Новаковић, Стојан (1912). Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија.
