Забрђе је насељено мјесто у општини Милићи, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 83 становника.

Забрђе
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаМилићи
Становништво
 — 2013.Пад 12
Географске карактеристике
Координате44° 10′ 35″ С; 19° 10′ 04″ И / 44.17639° С; 19.16778° И / 44.17639; 19.16778
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Забрђе на карти Босне и Херцеговине
Забрђе
Забрђе
Забрђе на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број056

Географија уреди

Налази се на око 600 метара надморске висине, површине 4,03 км2 , удаљено око 15 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Дервента. Општина Милићи формирана је 1992, а дотад су њена насеља припадала општини Власеница. Село је разбијеног типа, а засеоци су Забрђе и Мановићи. Смјештено је на брдовитом терену. Кроз атар, у којем постоје три извора, протиче Равнички поток.

Историја уреди

У дефтеру из 1604. у Нахији Бирче помиње се село Забрђе, са седам домаћинстава (шест хришћанских и једним муслиманским). Због чувања дербенда (кланца) на брду Равне (данас Равно брдо), преко којег је ишао пут који је повезивао Босански санџак са Херцеговачким, Зворничким и Смедеревским санџаком, становници села били су ослобођени плаћања дијела пореза. Током Другог свјетског рата погинула су четири борца НОВЈ и страдао је 61 цивил. У рату 1992-1995. погинула су три борца ВРС. У Милићима се налазе спомен-обиљежја за цијелу општину: погинулим борцима НОВЈ и цивилним жртвама Другог свјетског рата, погинулим борцима ВРС, подигнуто 2000, и спомен-соба у Храму Светог великомученика Димитрија, посвећена погинулим борцима ВРС и цивилима. Становништво се углавном бави пољопривредом. Најближе цркве и школе налазе се у селу Дервента и у Милићима. У атару постоји гробље. Забрђе је добило електричну енергију седамдесетих година ХХ вијека. Мјештани се снабдијевају водом са каптираних извора. Село је макадамским путем повезано са општинским центром.

Становништво уреди

Забрђе је 1879. имало 13 домаћинстава и 101 становника (православци); 1910. - 121 становника; 1948. - 102; 1971. - 186; 1991. - 83 (Срби); 2013. - седам домаћинстава и 12 становника (Срби). Породице Брежанчић и Миросављевић славе Св. Алимпија Столпника, а Миловчевић и Трифковић - Лазареву суботу.

Демографија[1]
Година Становника
1879. 101
1910. 121
1948. 102
1961. 166
1971. 186
1981. 136
1991. 82
2013. 12

Референце уреди

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још уреди