Ивањско цвеће

Ивањско цвеће (ивањско цвијеће жуто, ивањска броћика, броћац, броћика, јованданче), лат. Galium verum, је вишегодишња зељаста биљка из породице броћева (Rubiaceae). Цвета од јуна до октобра.

Ивањско цвеће
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Gentianales
Породица:	Rubiaceae
Род:	Galium
Врста:	G. verum
Биномно име
Galium verum L.

Порекло имена:

• рода је из гр. од gala = млеко (зато што се неке врсте користе за згрушавање млека);
• врсте је из лат. од verus = истинит, прави.

Синоним:

• Galium praecox Lang.

Опис биљке

Стабљике су четвртасте, усправне, достижу висину од 30 cm до 1 m и могу бити мало длакаве или голе. Листови су линеарни и распоређени пршљенасто од 8-12. Са лица су тамнозелени, голи у мало храпави, а са наличја густо длакави и завршавају се трнићем на врху. Цветови су ситни сакупљени у метличасте вршне цвасти чија је осовина густо обрасла кратким длакама. Крунични листићи су жуте боје и миришу на мед. Плод је ситан, дужине око 1,5 mm, без длачица или трнова, црвен и када сазри црне је боје.

Распрострањеност и станиште

Ивањско цвеће је веома распрострањена евроазијско-субмедитеранска врста која је одатле пренета у Северну Америку. Расте и на подручју Северне Африке, Азије и Европе. Расте на брдским и претпланинским ливадама, поред путева, листопадних шума и шибљака, на отвореним, сунчаним стаништима.

Хемијски састав дроге

Као дрога се користи горњи део процветале биљке (Galii veri herba) који се сакупља по сувом и сунчаном времену и богат је:

• флавоноидиима, око 2%;
• кверцетинским гликозидима: рутин, палустрозид, цинарозид и др.
• мало етарског уља;
• соли органских киселина и др.

Употреба

Претежно се користи као народни лек за лечење упале јетре, бубрежних болести, водене болести, хроничних болести органа за дисање. Осим тога употребљава се и код нервних поремећаја као што су хистерија, узнемиреност, епилепсија и сл.

Осим лековитим припада и медоносним биљкама, а користи се за бојење сира и згрушавање млека.

На Ивањдан је обичај православних Срба да ставе венац Ивањског цвећа на врата својих домова.

• 
  Венац ивањског цвећа у Шидским Бановцима
• 
  Венац ивањског цвећа у Пачетину
• 
  Венац ивањског цвећа у Острову
• 
  Венац ивањског цвећа у Сремским Лазама
• 
  Венац ивањског цвећа у Трпињи
• 
  Венац ивањског цвећа у Борову

Порекло назива биљке

Gala означава млеко, одакле води порекло назив рода Gallum, јер се раније ова биљка употребљавала за прављење млечних производа.

Галерија

• 
• 
• 
  Gallium verum, цвет
• 
  Gallium verum, цвет
• 
  Gallium verum, цвет
• 
  Gallium verum, цвет

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• Škola biologije