Имперфекат

Имперфекат (од лат. imperfectus — „несвршен”) или прошло несвршено време је глаголски облик за изрицање радње која је трајала у прошлости. Имперфекат је прошло несвршено време, и као такво, може се творити само од несвршених глагола. Имперфекат постоји у већини романских језика, и пар других језика.

Употреба

Српски језик

У српском језику, имперфекат се ретко користи и често је сматран архаичним обликом. Поред говора јужне Србије (нарочито у граду Врању и околини) имперфекат је сачуван и у зетско-рашком дијалекту. Имперфекат се гради од инфинитивне основе или презентске основе и тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола):

1. Од инфинитивне основе гради се имперфекат свих глагола којима се основа завршава самогласником а (глаголи Ⅱ, Ⅳ, Ⅴ и Ⅶ врсте)

Лице	Једнина	Множина
1.	-ах	-асмо
2.	-аше	-асте
3.	-аше	-аху

певати
1.	певах	певасмо
2.	певаше	певасте
3.	певаше	певаху

Крајњи самогласник а из инфинитивне основе сажима се са почетним а из наставка за облик у једно дуго ā: орāх, држāх, певāх итд.

2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.

2. a) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником (глаголи Ⅰ врсте), имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:

Лице	Једнина	Множина
1.	-ијāх	-ијāсмо
2.	-ијāше	-ијāсте
3.	-ијāше	-ијāху

трести
1.	тресијāх	тресијāсмо
2.	тресијāше	тресијāсте
3.	тресијāше	тресијāху

На тај начин настају следећи облици имперфекта: тресијāх (инфинитивна-аористна основа: трес-ох, презентска основа тресе-мо, окрњена презентска основа: трес-), плетијāх (инфинитивна-аористна основа: плет-ох, презентска основа плете-мо, окрњена презентска основа: плет-), итд.

2. b) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а (глаголи Ⅲ, Ⅳa и Ⅵ врсте), имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:

Лице	Једнина	Множина
1.	-āх	-āсмо
2.	-āше	-āсте
3.	-āше	-āху

Градити
1.	грађах	грађасмо
2.	грађаше	грађасте
3.	грађаше	грађаху

Тако настају следећи облици имперфекта: ношах (инфинитивна основа: носи-ти, презентска основа носи-мо, окрњена презентска основа: нос-), чујах (инфинитивна основа: чу-ти, презентска основа чује-мо, окрњена презентска основа: чуј-)

У овој подгрупи, тачније код глагола Ⅵ врсте, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и постао гласом ј): ношах, вожах, грађах итд.

По аналогији са њима, до јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у (глаголи Ⅲ врсте): брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-), тоњах (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).

Због овога, граматичари говоре и о трећем наставку за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код неких глагола Ⅴ врсте: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити и фонетским путем, нашавши се између два самогласника.

Помоћни глагол бити има двојаке облике за имперфекат:

Лице	Једнина	Множина
1.	бејах	бејасмо
2.	бејаше	бејасте
3.	бејаше	бејаху

Лице	Једнина	Множина
1.	бех	бесмо
2.	беше	бесте
3.	беше	беху

У појединим наречјима српскога језика се имперфект може градити и од свршених глагола, и онда представља више пута поновљену доживљену радњу из прошлости.

Примери савремене употребе имперфеката свршених глагола (из града Врања):

"Он подвикнаше на дете." (упоредити с аористом у "Он подвикну на дете", који означава тачно једну радњу у прошлости).

"Када се она дотераше, изгледаше као богиња." - први имперфект је од свршена, а други од несвршена глагола.

"Он дођеше до нас." (овде је завршетак "-еше" некњижеван, али тако се говори у јужној Србији).

Пример из јужне Црне Горе:

"Он довуцијаше дрва." (више пута поновљена и доживљена радња из прошлости. Употребом аориста би се добило "Он довуче дрва", што представља тачно једну доживљену радњу).

Литература

Граматика српскога језика, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 107—108.
Савремени српскохрватски језик I—II, Научна књига, Београд, 1969, стр. 338—339.