Каталонски језик

Западноромански језик

Каталонски (кат. català)[3] је језик романске групе који се говори у Шпанији, Андори,[4] мањем делу Француске и веома малом делу Сардиније. Веома је сличан суседном, окситанском језику (понекад познат и као окцитански, или лангдок (languedoc)), који се говори у суседној, углавном јужној Француској.

каталонски
català
Изговор/kətəˈɫa/, /kataˈɫa/
Говори се уШпанија, Андора, Француска и Италија
Број говорника
више од десет милиона[1][2] (недостаје датум)
латиница (каталонска варијанта)
Званични статус
Службени језик у
Латинска унија
 Андора
 Каталонија
 Балеарска Острва
 Валенсијанска Заједница
Признати мањински језик у
РегулишеInstitut d'Estudis Catalans
Acadèmia Valenciana de la Llengua
Језички кодови
ISO 639-1ca
ISO 639-2cat
ISO 639-3cat
Распрострањеност каталонског језика у Европи
  каталонско говорно подручје - каталонски је службени језик
  каталонско говорно подручје - каталонски није службени језик
  историјски није каталонско говорно подручје - каталонски је службени језик
{{{mapalt2}}}
Регије каталонског језика
  Говорно подручје каталонског језика
  Говорно подручје мањине која говори каталонским језиком

Унутар Шпаније, каталонски је званичан, заједно са кастиљанским (шпанским) језиком, у Каталонији, на Балеарским острвима и Валенсији. Такође, овај језик се говори у деловима Арагона и Мурсије.

Унутар Француске, каталонски се говори у департману Источни Пиринеји. На Сардинији постоји један градић, Алгеро (итал. Alghero, кат. L'Alguer), где 30.000 људи говори каталонски.[5] У том сардинском региону, каталонски је заштићен језик и може се користити у званичној комуникацији. У Андори је каталонски први званични језик (друга два су шпански и француски). Важно је напоменути да се верзија која се говори у Валенсији назива валенсијанским језиком, и разликује се у извесној мери од каталонског из Каталоније (слично разликама српског и хрватског). Валенсијански се развијао под већим утицајем шпанског, док је у Каталонији језик био под јачим утицајем француског језика. Варијанта која се говори на Балеарима често се назива балеарским, и такође се разликује од каталонског из Барселоне, посебно у облицима одређеног члана: Балеарци користе облике одређеног члана es (мушки род) и sa (женски род), уместо облика el и la.

Изговор каталонског је веома сличан изговору шпанског и окситанског језика. Током средњег века, каталонски и окситански језик били су веома слични, и представљали су спону између гало-романских и иберо-романских језика, али су се те разлике продубиле после великог утицаја шпанског на каталонски и француског на окситански, током последњих 6 векова. Исто тако, и масовна имиграција шпанског и француског становништва на подручја где се говоре ови језици утицала је да се ови језици удаље.

Од пада режима Франциска Франка, када је каталонски језик био потискиван, овај језик се налази на свим уличним таблама широм каталофонског подручја.

Број говорника

уреди

Територије где је каталонски званичан језик

уреди
Регија Разуме Говори
Каталонија (Шпанија) 5,837,874 4,602,611
Валенсија (Шпанија) 3,512,236 1,972,922
Балеари (Шпанија) 733,466 504,349
Андора 62,381 49,519
УКУПНО 10,145,957 7,129,401

Друге територије

уреди
Регија Разуме Говори
Алгеро (Сардинија, Италија) 20,000 17,625
Русијон (Француска) 203,121 125,622
Арагонија (Шпанија) 47,250 45,000
Карше (Мурсија, Шпанија) Нема података Нема података
Остатак света Нема података 350,000
УКУПНО 270,371 538,247

Свет

уреди
Регија Разуме Говори
Каталонске земље (Европа) 10,416,328 7,317,648
Остатак света Нема података 350,000
УКУПНО 10,416,328 7,667,648

Извори: Каталонија: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut d'Estadística de Catalunya, Generalitat catalana [1]. Валенсија: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut Valencià d'Estadística, Generalitat Valenciana [2]. Балеари: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut Balear d'Estadística, Govern de les Illes Balears [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2006). Северна Каталонија: Media Pluriel Анкету извршила Префектура Региона Лангдон-Русијон из октобра 1997. објављена је јануару 1998. [4]. Андора: Социолингвистички подаци добијени од Владе Андоре 1999. Арагонија: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [5]. Alguer: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [6]. Остатак света: Процена за 1999, Federació d'Entitats Catalanes ван каталонских земаља.

Дијалекти

уреди
 
Дијалекатска мапа каталонско-валенсијанског језика

Током 1861. године, Мануел Мила и Фонтаналс (Manuel Milà i Fontanals) је предложио дијалектску поделу каталонског у два велика блока: источни (Bloc o Branca del Català Oriental) и западни (Bloc o Branca del Català Occidental)

Не постоји прецизна лингвистичка граница између једног и другог дијалекта, и готово свуда постоји прелазна зона између ових дијалеката (осим дијелеката специфичних за острва). Такође, ниједан од ових дијалеката није хомоген унутар себе, јер се може поделити на неколико подијалеката. То су следећи поддијалекти:

 
Варијанте каталонско-валенсијанског

Западно-каталонски

Источно-каталонски

Речи каталонског порекла у српском

уреди
  • Барака - од каталонског "barraca"
  • Мајонез - једна од интерпретација тврди да је француска реч "mayonnaise" придев од топонима Maó (кастиљански: Mahón), у смислу „маонски сос“.

Реченице и фразе на каталонском

уреди
  • Каталонски: català /kətəˈlɑ/
  • Здраво: hola /ˈɔlə/
  • Збогом: adéu /əˈðɛw/ (једнина); adéu siau /əˈðɛw siˈaw/ (множина)
  • Молим: si us plau /sisˈplɑw/
  • Хвала: gràcies /ˈgrɑsiəs/; mercès /mərˈsɛs/
  • Извините: perdó /pərˈðo/
  • Тај: aquest /əˈkɛt/ (м.); aquesta /əˈkɛstə/ (ж.)
  • колико је?: Quant val? /ˈkwɑmˈbɑl/; Quant és? /ˈkwɑnˈtes/
  • да: /ˈsi/
  • не: no /ˈno/
  • Не разумем: No ho entenc. /ˈno wənˈteŋ/
  • Где је купатило?: On és el bany? /ˈonˈezəlˈβaɲ/; On és el lavabo? /ˈonˈezəlˈləˈβɑβu/
  • Живели: salut! /səˈlut/;
  • Говорите ли енглески?: Parla anglès? /ˈparlə ənˈglɛs/
  • Говорите ли каталонски?: Parla català? /ˈparlə kətəˈlɑ/

Референце

уреди
  1. ^ „ethnologue”. Приступљено 14. 11. 2017. 
  2. ^ „InformeCAT 50 dades sobre la llengua catalana” (PDF) (на језику: Catalan). 7. 6. 2018.  Report on the Catalan language by Plataforma per la Llengua based on recent reference sociolinguistic surveys
  3. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
  4. ^ Wheeler 2010, стр. 191.
  5. ^ Minder, Raphael (21. 11. 2016). „Italy's Last Bastion of Catalan Language Struggles to Keep It Alive”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 21. 1. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди