Корисник:Petković Gorana/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Парк природе Босутске шуме | |
---|---|
Мјесто | Србија |
Најближи град | Шид, Сремска Митровица |
Координате | 44° 57′ 55″ N 19° 12′ 43″ E / 44.96528° С; 19.21194° И |
Површина | 25.931 ha |
Босутске шуме представљају парк природе који се налази у непосредној близини Шида и Сремске Митровице.
Географски положај
уредиПодручје се налази у западном Срему уз хрватску границу и представља највеће шумско пространство са храстом лужњаком у држави. Са југа је омеђено реком Савом, са севера аутопутем Београд-Загреб, док се на западу наслања на велики шумски комплекс Спачве. Обухвата површину од 25.931 ha.
Карактеристике подручја
уредиГлавна карактеристика овог подручје су шуме храста лужњака, горостасних стабала, на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске, најпространије су и јединствене југоисточној Европи и Панонској низији. Последњи остаци низијских прашума, које су у 18. веку у Посавини прекривале преко 700.000 ha, обухваћени су овим предлогом заштите. Са Спачванско – Босутским шумама у Хрватској и међународним водотоцима (Сава, Босут, Студва) чине јединствену и функционалну целину. То су данас највредније шуме у Војводини, а осим за производњу дрвета, користе се и за лов, као извориште за јавно снабдевање водом за пиће, те у врло малом обиму за риболов и туризам. Ово је једини простор у Србији на коме је још увек присутна жиропаша – традиционални тов свиња храном коју шума сама произведе, при чему се свиње током целе године држе у самој шуми.[1]
Значај подручја и заштићене врсте
уредиПодручјем доминирају природна станишта од огромног значаја за очување на националном и међународном нивоу, са бројним и врло разноврсним живим светом. Ту обитавају популације врста којима су за развој потребне баш старе, еколошки драгоцене шуме, испресецане барама и влажним ливадама. Покрајински завод за заштиту природе евидентирао је, међу бројним врстама, чак 156 строго заштићених врста птица. Регион Босутских шума представља једно од неколико најважнијих гнездилишта белорепана и црне роде у Србији. Обе врсте се гнезде у остацима старих шума унутар комплекса, где постоји одговарајући мир и сигурност. У шуми уз кривину Босута код Моровића већ деценијама постоји колонија сиве чапље на високом дрвећу, а птице за храном одлећу чак до акумулација Фрушке горе. Посебан значај ово подручје има за зимовање црног орла, који је бележен више пута, а сателитским одашиљачем је утврђено присуство јединки пореклом из прибалтичких земаља. У гнездилишном периоду бележен је орао кликташ код Рађеноваца. Остале вредне врсте су црна луња и беловрата мухарица, које се гнезде у значајном броју по старим шумама и у близини бара и влажних ливада. У старим шумским резерватима бројне су готово све врсте детлића (велики, мали, средњи) и жуна (црна, зелена, сива), које се могу видети у Србији.[2]
Референце
уреди- ^ „Босутске шуме ускоро заштићено подручје”. Приступљено 9. 1. 2017.
- ^ „Босутске шуме”. Приступљено 9. 1. 2017.