Монголски језици
Монголски језици су породица језика чији говорници живе у средњој Азији. Најпознатији језик ове групе је монголски језик (Монгол Хэл), који има око 5,7 милиона говорника у Монголији и Кини. Монголски језици се неретко сврставају у тзв. Алтајску макро-породицу, заједно са туркијским и тунгуским језицима.
Монголски језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Монголија; делови Кине (Унутрашња Монголија, Синкјанг, Гансу, Ћингхај), делови Русије (Бурјатија, Забајкалски крај, Калмикија) и Херат (Авганистан) |
Језичка класификација | Једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је хипотетичке алтајске макропородице језика)
|
Подподела | |
ISO 639-5 | xgn |
Глотолог | mong1329[1] |
Географска распрострањеност монголских језика:
бујратски
даурски
монголски
ордоски
монгорски
шира-југурски
ојратски
моголски
калмички |
Карактеристике
уредиСви језици ове групе су изразито аглутинативни и познају категорију самогласничке хармоније.
Класификација
уредиИсторијски монголски језици:
Данашњи монголски језици:
- A. северномонголски језици:
- A1. западномонголски језици (ојратски језици):
- 1. ојратски језик (западна Монголија и Кина);
- 2. калмички језик (руска република Калмикија);
- 3. дархатски језик или дијалекат ојратског или халха монголског (Монголија);
- A2. централномонголски језици:
- 1. монголски језик:
- халха монголски дијалекат (Монголија);
- централни, источни и јужни дијалекти (Монголија и кинеска покрајина Унутрашња Монголија);
- ордоски дијалекат (Кина, покрајина Унутрашња Монголија);
- 2. бурјатски језик (постоје три стандарда бурјатског језика: баргу бурјатски у Кини, рускобурјатски у Русији и монголскобурјатски у Монголији);
- 3. хамнигански језик
- 1. монголски језик:
- A1. западномонголски језици (ојратски језици):
- B. дагурски:
- даурски језик (Кина);
- C. јужномонголски језици:
- источнојугурски језик или шира-југурски (Кина);
- монгорски језик, ту или широнгол-монголски (Кина);
- бонански језик (Кина);
- дунсијански језик или санта (Кина);
- кангђиа језик (Кина);
- D. моголски језик:
Класификација Етнолога
уредиОвој породици припада група од 14 језика који се гранају у две групе. Прва група источна са 13 језика и друга група западна са само једним језиком. .
Монголски језици:[2]
- A. источни:
- a. дагурски:
- даурски језик (Кина);
- b. монгорски језици:
- бонански језик (Кина);
- дунсијански језик или санта (Кина);
- кангђиа језик (Кина);
- ту језик, монгорски или широнгол-монголски (Кина);
- источнојугурски језик или шира-југурски (Кина);
- c. ојрат-халха језици:
- c1. халха-бујрат језици:
- 1. бурјатски језик, постоје три стандарда бурјатског језика:
- баргу бурјатски у Кини;
- рускобурјатски у Русији;
- монголскобурјатски у Монголији;
- 2. монголски језик у ужем смислу:
- халха монголски (Монголија);
- периферни монголски (Монголија и кинеска покрајина Унутрашња Монголија);
- 1. бурјатски језик, постоје три стандарда бурјатског језика:
- c2. ојрат-калмик-дархат језици (ојратски језици):
- калмик-ојрат (руска република Калмикија);
- c1. халха-бујрат језици:
- a. дагурски:
- B. западни:
Извори
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Mongolic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Ethnologue (16th)