Моша Алкалај
Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (октобар 2024) |
Моша Букус Алкалај (Београд, 5. мај 1878 — Логор Сајмиште, 1942) био је југословенски лекар и санитетски потпуковник војске Краљевине Југославије.
Моша Алкалај | |
---|---|
Датум рођења | 5. мај 1878. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1942.63/64 год.) ( |
Место смрти | Логор Сајмиште, Нацистичка Немачка |
Универзитет | Медицински факултет Универзитета у Бечу |
Занимање | лекар |
Родитељи | Аврам Алкалај |
Биографија
уредиДоктор Моша Букус Алкалај рођен је 5. маја 1878. године у београдској јеврејској породици Аврама Алкалаја за време Кнежевине Србије.
Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је медицину на Медицинском факултету у Бечу 21. децембра 1904. године, а потом се специјализовао за болести уха, грла и носа. Војни рок служио је у Сталној војној болници од 1903. до 1904. године, а у периоду од 1907. до 1908. волонтирао је на Одељењу за болести уха, грла и носа Опште државне болнице у Београду. Од 1906. до 1920. радио је као приватни лекар.
Учествовао је у сва три рата у периоду од 1912. до 1918 године. Био је трупни лекар 12. пешадијског пука I позива 1912, док је у Другом балканском рату водио централну амбуланту у Призрену. Током Балканских ратова имао је чин капетана II, а затим I класе. Са 12. пуком учествовао је у Првом светском рату до 1916. године. Године 1914 био је рањен приликом експлозије гранате на положају Табановце, у Мачви за време рада у пуковском превијалишту.
На Солунском фронту радио је у II пољској болници Шумадијске дивизије I позива од 1916 до 1917. године, затим је премештен у Југословенски пук у Бизерти где је био и лекар у војном логору Надор. По повратку у Солун, од 1918. до 1919. године био је шеф оториноларинголошког одељења болнице „Престолонаследник Александар”.
После рата радио је као шеф ушног одељења Опште војне болнице у Београду. Априла 1920. године постављен је за хонорарног лекара Главне војне болнице. Током 1924. године у истој установи је ангажован као контрактуални лекар, да би од 1932. био запослен као чиновник. Пензионисан је новембра 1938 године. Осим за медицину веома се интересовао за стране језике. Поред немачког, француског, португалског и шпанског, познавао је и арапски језик, преводио је и са грчког језика. Као стручњак за енглески језик сарађивао је на издању Оксфордског српско-енглеског речника. Доктор Алкалај је за живот био добитник многих одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије.[1] Доктор Алкалај је за време Другог светског рата и Холокауста био затворен логору Сајмиште где је у логорској болници, смештеној у павиљону „Задужбине Николе Спасића” радио као лекар и ту вероватно преминуо, 1942. године.[2]
Дела
уреди- Примена Сарел-ове методе код болести и повреда ува у рату
- Историја српског војног санитета: Наше санитетско искуство
Одликовања
уредиРеференце
уреди- ^ Aleksandar Nećak, 2011, str. 11
- ^ Z. Nikolić (16. 3. 2016). „Beogradske priče: Beogradski sajam bio jeziv logor smrti”. Novosti.
Литература
уреди- Нећак, Александар (2011). Знаменити Јевреји Србије. Београд: Савез јеврејских општина Србије. ISBN 978-86-915145-0-1.
- Дача, Давид (2019). Моја Јалија. Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-531-0494-8.