Николајевићи
| Николајевићи | ||||||||||||
|
Породица Константина Николајевића (1821 - 1877), начелника кнежеве канцеларије, капућехаје (посланика) у Цариграду и министра унутрашњих послова и просвете и Полексије Карађорђевић (1833 - 1914), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, сестре краља Петра Карађорђевића.
Порекло уреди
Николајевићи су старином из Гружe, одатле је отац Николе Николејевића пребегао у Сурдук у Срем за време Кочине крајине, где се трајно настанио. У Сурдуку је рођен Никола Николајевић, отац Константина Николајевића.
Никола Николајевић имао је рођеног брата свештеника у Сурдуку Василија Николајевића, који је имао потомство.
Никола Николајевић уреди
Никола Николајевић био је стипендиста митрополита Стевана Стратимировића у Сремским Карловцима, где је завршио Богословију. Прешао је у Србију 1805. и радио је као учитељ у Остружници код Београда, одакле је била родом и његова жена Макра. После Другог српског устанка био је у служби код књаза Милоша, као управник финансијског одељења (азнадар). Погинуо је у лову 1821. године. Претпоставља се да је убијен по налогу књаза Милоша, јер је био умешан у догађаје у којима је, између осталог, кнегиња Љубица Обреновић убила познату Милошеву љубавницу Петрију, мислећи да ће се кнез њом оженити [1].
Никола Николајевић и Макра имали су Александра и Константина.
Александар Николајевић уреди
Николин старији син Александар Николајевић био је помоћник окружног начелства у Београду.
Нема потомства.
Константин Николајевић уреди
Млађи син Николе Николајевића и Макре из Остружнице Константин Николајевић, рођен је у Остружници. Константин Николајевић је као државни стипендиста дипломирао политичке науке у Паризу. По повратку у Србију прво је био секретар, а после и начелник кнежевске канцеларије, потом капућехаја у Цариграду, министар просвете и министар унутрашњих послова.
Константин Николајевић оженио се Карађорђевом унуком Полексијом Карађорђевић (1833 - 1914), кћерком кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, сестром краља Петра Карађорђевића.
Имали су шесторо деце: Николу, Александра (1856 - 1903), Ђорђа (1859 - 1882), Персиду (1860 - 1945) и Катарину [2].
Коњички поручник Никола Николајевић уреди
Коњички поручник Никола Николајевић погинуо је код Орлеана 1870. у Француско-Пруском рату, борећи се заједно са ујаком Петром Карађорђевићем у саставу француске војске.
Ђорђе Николајевић уреди
Ђорђе Николајевић, који је име добио по прадеди Карађорђу, погинуо је у Турн-Мугорелу у Румунији у сукобу са румунским спахијом Антоном Вердом који га је 1882. убио из пиштоља пошто је Ђорђе покренуо парницу за повреду части. Нема потомства.
Александар Николајевић уреди
Алексндар Николајевић живео је на својим властелинствима (мошијама) у Румунији [2].
Од породице Константина Николајевића и Полексије Николајевић рођ. Карађорђевић нема потомства.
Сродство уреди
Николајевићи су били у сродству са Карађорђевићима, Симићима, Петронијевићима, Ненадовићима и др.
Референце уреди
- ^ Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 151.
- ^ а б Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 152.
Види још уреди
