Панџапски језик
Панџапски језик (ਪੰਜਾਬੀ, پنجابی, पंजाबी)[10] је језик Панџабаца и региона Панџаб у Пакистану и Индији. Иако је веома присутан у Пакистану, тамо није признат као званични језик, већ као дијалекат.
| Панџапски језик | |
|---|---|
| |
 'Панџаби' написано на шахмукском писму које се користи у Панџабу у Пакистану (горе) и гурмукском писму које се користи у Панџабу у Индији (доле) | |
| Изговор | /pʌnˈdʒɑːbi/ |
| Говори се у | Пакистан и Индија |
| Регион | Панџаб |
| Етничка припадност | панџапска |
Број говорника | 113 милиона (2011—2017)[1] |
Индоевропски
| |
| Дијалекти | Погледајте панџапски дијалекти
|
| |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Индија |
| Регулише | Језички департман, Панџаб, Индија[7] Панџапски институт за језике, уметност, и културу, Пакистан |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | pa |
| ISO 639-2 | pan |
| ISO 639-3 | Или:pan – Панџапскиpnb – Западни панџапски |
| Глотолог | panj1256 (Источни панџапски)[8]west2386 (Западни панџапски)[9] |
| Лингосфера | 59-AAF-e |
 Подручја Индијског потконтинента на којима се изворно говори панџапски | |
Особине
уредиТо је индоевропски језик, из подгрупе индоиранских језика. Некарактеристично за већину индоевропских језика, али слично српском језику, панџапски има тонски акценат са три интонације. Морфолошки, панџапскијезик је аглутинативни језик, са типичним редом речи: субјекат-објекат-глагол.
Речник модерног панџапског језика је претрпео утицај хинди, персијског и енглеског језика. Велика дијаспора говорника овог језика утиче на усвајање речи из многих крајева света. Као и остали северноиндијски језици, основа је изведена из језика санскрит тако да је језик индоевропски.
Писмо
уредиПисмо које се користи за записивање панџапског језика у Пакистану назива се шахмуки („из уста краљева”), што је модификована верзија персијског писма насталик. Становници индијске државе Пенџаб користе писмо гурмуки („из уста гуруа”). Хиндуисти понекад користе за писање писмо деванагари, али та употреба је незванична.
Пример језика
уреди| српски | гурмуки | шахмуки | транслитерација | напомена |
|---|---|---|---|---|
| Здраво | ਸਤਿ ਸ੍ਰੀ ਅਕਾਲ
ਨਮਸਤੇ/ਨਮਸਕਾਰ ਅੱਸਲਾਮ ਅਲੈਕਮ |
سات سری اکال
نمستے/نمسکار السلام علیکم |
Sat Srī Akāl (сик)
Namastē/Namaskār (хиндуиста) As'salām Alaikam (муслиман) |
Поздрав зависи од религије говорника. |
Географска распрострањеност
уредиПанџапски је најраспрострањенији језик у Пакистану, једанаести по величини у Индији, а такође је присутан у панџапској дијаспори у различитим земљама.
Пакистан
уредиПанџапски је најраспрострањенији језик у Пакистану, матерњи језик 80,5 милиона људи, или приближно 39% становништва земље.
| Година | Популација Пакистана | Проценат | Панџабских говорника |
|---|---|---|---|
| 1951 | 33.740.167 | 57,08% | 22.632.905 |
| 1961 | 42.880.378 | 56,39% | 28.468.282 |
| 1972 | 65.309.340 | 56,11% | 43.176.004 |
| 1981 | 84.253.644 | 48,17% | 40.584.980 |
| 1998 | 132.352.279 | 44,15% | 58.433.431 |
| 2017 | 207.685.000 | 38,78% | 80.540.000 |
Почевши од пописа 1981. године, говорници сајрашког и хиндског више нису били укључени у укупан број за панџабски, што објашњава очигледно смањење.
Индија
уреди
Панџапски је службени језик индијске државе Панџаб и има статус додатног службеног језика у Харјани и Делхију. Неки од његових већих урбаних центара на северу Индије су Амрицар, Лудијана, Чандигар, Џаландар, Амбала, Патијала, Батинда, Хошијарпур и Делхи.
На попису становништва у Индији 2011. године 31.140.000 милиона је пријавило свој језик као панџапски. Пописне публикације ово групишу са говорницима сродних „матерњих језика” попут багријског и батеалијског како би дошли до цифре од 33.120.000 милиона.[13]
| Година | Популација Индије | Панџабски говорници у Индији | Проценат |
|---|---|---|---|
| 1971 | 548.159.652 | 14.108.443 | 2,57% |
| 1981 | 665.287.849 | 19.611.199 | 2,95% |
| 1991 | 838.583.988 | 23.378.744 | 2,79% |
| 2001 | 1.028.610.328 | 29.102.477 | 2,83% |
| 2011 | 1.210.193.422 | 33.124.726 | 2,74% |
Референце
уреди- ^ 80.5 million in Pakistan (2017), 31.1 in India (2011), 0.5 in Canada (2016), 0.3 in the UK (2011), 0.3 in the US (2017), 0.1 in Australia (2016). See § Geographic distribution below.
- ^ „NCLM 52nd Report” (PDF). NCLM. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2020.
- ^ „Punjab mandates all signage in Punjabi, in Gurmukhi script”. The Hindu. 21. 2. 2020. Приступљено 9. 9. 2020.0
- ^ „All milestones, signboards in Haryana to bear info in English, Hindi and Punjabi: Education Minister”. The Indian Express. 3. 3. 2020. Приступљено 9. 9. 2020.
- ^ „Punjabi, Urdu made official languages in Delhi”. The Times of India. 25. 6. 2003. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ „Multi-lingual Bengal”. The Telegraph. 11. 12. 2012. Архивирано из оригинала 25. 3. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018.
- ^ India, Tribune (19. 8. 2020). „Punjabi matric exam on Aug 26”. The Tribune. Приступљено 18. 9. 2020.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Источни панџапски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Западни панџапски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 17. 9. 2009.
- ^ „CCI defers approval of census results until elections”. Dawn. 21. 3. 2021. Приступљено 10. 3. 2021. The figure of 80.54 million is calculated from the reported 38,78% for the speakers of Punjabi and the 207.685 million total population of Pakistan.
- ^ „Statement 1 : Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011” (PDF). Приступљено 21. 3. 2021.
- ^ „Growth of Scheduled Languages-1971, 1981, 1991 and 2001”. Census of India. Ministry of Home Affairs, Government of India. Архивирано из оригинала 20. 2. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2015.
Литература
уреди- Bhardwaj, Mangat Rai (2016), Panjabi: A Comprehensive Grammar, Routledge, ISBN 978-1-138-79385-9, doi:10.4324/9781315760803.
- Bhatia, Tej K. (2008), „Major regional languages”, Ур.: Braj B. Kachru; Yamuna Kachru; S.N. Sridhar, Language in South Asia, Cambridge University Press, стр. 121—131, ISBN 978-0-511-61906-9, doi:10.1017/CBO9780511619069.008.
- Jain, Dhanesh (2003), „Sociolinguistics of the Indo-Aryan Languages”, Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 46—66, ISBN 978-0-415-77294-5.
- Masica, Colin (1991), The Indo-Aryan Languages, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29944-2.
- Nayar, Baldev Raj (1966), Minority Politics in the Punjab, Princeton University Press, ISBN 978-1-4008-7594-8.
- Shackle, Christopher (2003), „Panjabi”, Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh, The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 581—621, ISBN 978-0-415-77294-5
- Bhatia, Tej. 1993 and 2010. Punjabi : a cognitive-descriptive grammar. London: Routledge. Series: Descriptive grammars.
- Gill H.S. [Harjit Singh] and Gleason, H.A. 1969. A reference grammar of Punjabi. Revised edition. Patiala, Punjab, India: Languages Department, Punjab University.
- Chopra, R. M., Perso-Arabic Words in Punjabi, in: Indo-Iranica Vol.53 (1—4).
- Chopra, R. M.., The Legacy of The Punjab, 1997, Punjabee Bradree, Calcutta.
- Singh, Chander Shekhar (2004). Punjabi Prosody: The Old Tradition and The New Paradigm. Sri Lanka: Polgasowita: Sikuru Prakasakayo.
- Singh, Chander Shekhar (2014). Punjabi Intonation: An Experimental Study. Muenchen: LINCOM EUROPA.
- Alam, Muzaffar (2003), Pollock, Sheldon, ур., „The Culture and Politics of Persian in Precolonial Hindustan”, Literary Cultures in History: Reconstructions from South Asia, University of California Press, ISBN 0-520-22821-9
- Abidi, S. A. H.; Gargesh, Ravinder (2008), „Persian in South Asia”, Language in South Asia, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 103—120, ISBN 978-0-511-61906-9, doi:10.1017/cbo9780511619069.007
- Chatterjee, Kumkum (2009), „Mapping Early Modern Bengal: Polity, Culture, and the Literary Universe”, The Cultures of History in Early Modern India: Persianization and Mughal Culture in Bengal, ISBN 978-0-19-569880-0, doi:10.1093/acprof:oso/9780195698800.001.0001
- D'Hubert, Thibaut (2019), Green, Nile, ур., „Persian at the Court or in the Village? The Elusive Presence of Persian in Bengal”, The Persianate World: The Frontiers of a Eurasian Lingua Franca, University of California Press, ISBN 978-0-520-97210-0
- Kuczkiewicz-Fraś, Agnieszka (2012), Perso-Arabic Loanwords in Hindustani, Part II: Linguistic Study (PDF), ISBN 9788376382944
- Chopra, R. M., The Rise, Growth And Decline of Indo-Persian Literature, Iran Culture House, New Delhi, 2012.
- Birmani, Ali H.; Ahmed, Fasih (2017). „Language of the Khetrans of Barkhan of Pakistani Balochistan: A preliminary description”. Lingua. 191—192: 3—21. ISSN 0024-3841. doi:10.1016/j.lingua.2016.12.003.
- Burling, Robbins. 1970. Man's many voices. New York: Holt, Rinehart and Winston.
- Ethnologue. Indo-Aryan Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2011) Classification of 219 languages that have been assigned to the Indo-Aryan grouping of the Indo-Iranian branch of the Indo-European languages.
- Ethnologue. Languages of India Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2010)
- Ethnologue. Languages of Pakistan Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2010)
- Шаблон:Linguistic Survey of India „Online database”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г.
- Masica, Colin P. (1991). The Indo-Aryan languages. Cambridge language surveys. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23420-7.
- Rahman, Tariq (1996). Language and politics in Pakistan. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-577692-8.
- Rahman, Tariq. 2006. The role of English in Pakistan with special reference to tolerance and militancy. In Amy Tsui et al., Language, policy, culture and identity in Asian contexts. Routledge. 219—240.
- Rensch, Calvin R. (1992). „The Language Environment of Hindko-Speaking People”. Ур.: O'Leary, Clare F.; Rensch, Calvin R.; Hallberg, Calinda E. Hindko and Gujari. Sociolinguistic Survey of Northern Pakistan. Islamabad: National Institute of Pakistan Studies, Quaid-i-Azam University and Summer Institute of Linguistics. ISBN 969-8023-13-5.
- Shackle, C. 1970. Punjabi in Lahore. Modern Asian Studies, 4(3):239-267. Available online at JSTOR.
- Shackle, Christopher (1979). „Problems of classification in Pakistan Panjab”. Transactions of the Philological Society. 77 (1): 191—210. ISSN 0079-1636. doi:10.1111/j.1467-968X.1979.tb00857.x.
- Shackle, Christopher (2003). „Panjabi”. Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh. The Indo-Aryan languages. Routledge language family series. Y. London: Routledge. стр. 581—621. ISBN 978-0-7007-1130-7.
- Wagha, Muhammad Ahsan (1997). The development of Siraiki language in Pakistan (Ph.D.). School of Oriental and African Studies. Архивирано из оригинала 14. 02. 2017. г. Приступљено 22. 09. 2021.
Спољашње везе
уреди- Речник панџапског језика
- „Основе панџапског језика”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2006. г.
- Лекције панџапског језика
- „Мрежа панџапских веб-страница”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2006. г.
- „Народи и језици долине Инда пре доласка ислама”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2008. г.
- „Литература на панџапском језику (ਪੰਜਾਬੀ ਸਾਹਿਤ)”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г.
- Панџапски језик на сајту Curlie (језик: енглески)
- „English to Punjabi Dictionary”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2010. г.
