Приганице
Приганице су врста јела од прженог теста које се у Црној Гори и Херцеговини конзумира од давнина. Сличне су уштипцима или крофнама.[1] У сеоским подручјима Црне Горе и источне Херцеговине приганице су претеча данашњих посластица.[2] Праве се од пшеничног брашна (од кога се прави тијесто), а потом се прже на уљу или масти. Приганице које су спремљене на уљу су посне и обично се конзумирају у данима поста, Бадњи дан и посну славу. Оне које су спремљене на масти су мрсне. Традиционално се служе слатке, зачињене шећером или медом, али се могу јести и са сиром или кајмаком. Праве се у различитим величинама и уз њих се служе ракија, вино или медовина.[3]
 Традиционалне приганице са медом | |
| Регије или држава |  Црна ГораИсточна Херцеговина |
|---|---|
| Температура сервирања | хладно и топло |
| Главни састојци | пшенично брашно |
| Варијације | уштипци |
 Медији: Приганице | |
 |
 |
 |
Рецепт за традиционалне приганице
уреди
Састојци:[2]
- 400 г меког брашна
- 20 г свјежег квасца
- 1 кашичица соли
- 300 мл млаке воде
- уље за пржење
Припрема
уредиКвасац растопите у млакој води, па додајте мало брашна и умутите жицом. Пустите да квасац надође, па додајте брашно и сол док не добијете густу масу. Густо и компактно тијесто значи да приганице неће упити уље током пржења. Оставите тијесто да одстоји око 15 минута. Кашиком вадите по мало тијеста и пржите на врелом уљу.[3]
Референце
уреди- ^ „Šta znači PRIGANICA?”. Šta znači. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ а б „Trpeza naših predaka: Uštipci ili priganice”. Hercegovina. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Sve po mjeri: Recept za priganice koje ne upijaju ulje”. Vijesti. Приступљено 5. 2. 2020.
Литература
уреди
- Спасојевић, Василије Мујо. СТАРА ЦРНОГОРСКА ТРПЕЗА. Приступљено 4. 4. 2020.