Пјастови или Пјастовићи су владарска породица која је владала Пољском од 960. до 1370. године, са титулама кнезова, а потом и краљева. Бочне гране породице су наставиле да управљају кнежевинама Мазовском до 1526. године и Шлеском до 1675. године.

Грб Пјастовића, који је касније постао грб Пољске.
Пјастови
ОснивачПјаст Колар
Посљедњи владарКазимир Велики (у Краљевини Пољској)
Ђорђе IV Вилхелм од Легнице (у шлеским кнежевинама)
Изумирање1370 (у Краљевини Пољској)
1675. у Шлеској

Назив

уреди

Име су добили по легендарном родоначелнику Пјасту, сељаку из Гњезна који је припадао племену Пољана.

Историјат

уреди

Кнез Мјешко I је примио хришћанство и увео га у Пољску крајем 10. века. Успео је да сачува самосталност Пољске одбранивши је од немачких напада. Највиши успон, под Пјастовима, Пољска достиже почетком 11. века када освајају Померанију и земље око Лабе и Одре. У то доба и надбискупија у Гњезну стиче самосталност. Од краја 11. века почињу међусобне борбе међу Пјастовима и додељивање удеоних кнежевина члановима породице, што додатно слаби врховну власт. Пољску су потресали стални напади и пљачке Немаца, а нису је заобишли ни Монголи у свом продору у Европу. Последњи Пјастовић Казимир III успео је да уједини пољске земље, а дошло је и до препорода у економском и културном смислу. Главна лоза Пјастовића престаје смрћу Казимира III који није имао мушких потомака.[1]

Владари

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Adam, Zamoyski (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди