Рудник Столице

Рудник Столице је рудник антимона у западној Србији у близини градова Крупањ и Лозница. Рудник Столице–Костајник припада комплексу рудника Зајача на подручју Борање. На овом подручју се налазе значајна налазишта антимона, чија је експлоатација почела још 1882. године, а према историјским изворима, традиција прераде руде на овим подручјима потиче од 1445. године. Већ 1888, био је познат највећи број антимонских руда и рудника на овом подручју, међу којима се истиче налазиште Костајник-Столице. Налазишта руде антимона се простиру од Борање до Ваљева, а руда се не налази на великим дубинама.

Село Костајник, место где се налази рудник

Рудник Столице
Врста	Рудник
Основано	1882. Столице
Угашено	1990.
Седиште	Костајник
Производи	руде антимона

Историјат

Пред Други светски рат Србија је производила 40% укупне производње антимона у Европи. Највећи део производње антимона у Србији потицао је из рудника Крупња, Зајаче, Столица и Доброг потока. Према неким историјским изворима, Зајача се 1445. помиње као рударско насеље са царином и тврђавом. Управа рудника је предложила држави да се покуша претапање антимона и његових руда 1889. године, пошто је цена антимона, као и осталих метала била изразито висока, па је године подигнута топионица у Крупњу. Припреме су убрзо завршене, па је 1890. године подигнута пећ за рафинацију антимона,када је и почела сама производња антимона. Производња је била одлична, а поступак је био такав да се оксидна руда стављала директно у пећ. Рудник и топионица антимона радили су добро са повременим прекидима све до 1944. године. Рудник Столице отворен је 1916. године и производио је преко 90% руде топионици која се налазила у Крупњу. Производња руде антимона престала је 31.05.1990. године, а топионица је наставила са производњом Sb легура из секундарних сировина. Поновна производња није покретана.

Село Зајача

У руднику Зајача до 1901. године руда је продавана, када је кренула са радом топионица која се састојала од три пећи за оксидацију и две пламене пећи за редукцију руде. Топионице у Зајачи и Крупњу радиле су са прекидима. 1936. године зајачку производњу антимона преузима немачки капитал Монтанија АД. 1938. године у Зајачи је пуштена у рад најмодернија топионица антимона у Европи. 1956. уграђена је још једна пећ, додати су механички филтери и реконструисана је транспортна трака. До друге реконструкције долази 1965. када је гасгенератор замењен новим мазутним постројењем, које је ефикасније, сигурније и које мање загађује околину. Тада је додата још једна рафинациона пећ и нови систем шаржирања код обртних пећи са бункерским проширењем. Производња антимона је престала 31.05.1990. а топионица је производила антимон из секундарних сировина. Приватизација топионице у Зајачи извршена је 2006. и она постаје део „Фармаком М.Б.” из Шапца. Топионица производи олово из секундарних сировина, олово-антимонске легуре и олово-антимонско-селенске легуре.

Добијање руде

Руде на овом подручју су сулфидне и оксидне. Геолошке резерве руде рудника Столице су процењене на 2.359,0 t, са учешћем антимона од 1,67% или 39,0 t. Минерални ресурси рудника Столице су исцрпљени, а рудник затворен. Флотацијско јаловиште је долинског типа. Јаловина према гранулометријском саставу, спада у алевритски песак и песковити алеврит, а тешки метали се јављају у следећим концентрацијама: Pb (1,185-50 ppm), Zn (3,180-633 ppm), Cu (188-55 ppm), Cd (1 ppm), Cr (25-14 ppm), Co (13-6 ppm), Ni (152-73 ppm), Sb (7,9-0,1 ppm), Sn (2.4-0.8 ppm), As (421-115.4 ppm), Hg (0,2-0,1 ppm) и Fe (12,3-1,7%). На јаловишту Столице у Костајнику, које је затворено 1987. године, налазило се око 1.2 милиона тона јаловине. Концентрације As у водама у околини су веће од максимално дозвољених концентрација за трећу и четврту класу земљишта. У непосредној близини депоније земљиште се обрађује.

Спомен комплекс Столице

Добијање антимона

Добијање антимона заснива се на преради нископроцентних руда које се крећу од 22-27% Sb. Добијање антимон триоксида Sb₂O₃ базирано је на испарљивости антимона. Он се ствара редукцијом сулфидних и оксидних руда додатком ћумура и кокса на температури од 1000-1250 °C. Добијене антимонове металне паре оксидују са ваздухом у антимон триоксид. Он се затим проводи кроз гасни вод и расхлађује се на температуру од 95-100 °C. Расхлађени оксид и гасови даље се уводе у коморе за таложење. Изнад тих комора постављене су вунене вреће, које задржавају све чврсте честице (укључујући и оксид), а да пропусте гасове. С' времена на време, ове вреће се скидају и празне, а антимон се скупља у коморама.

Добијање олова

Посебним поступком се од сировог олова добија рафинисано олово и његове легуре које се користе у производњи оловних акумулатора. Годишњи капацитет је 25.000 тона сировог олова за 320 ефективних радних дана. Сирово олово је произведено из чистих сировина (карбонизоване и оловно-оксидне пасте, метални елеменати из старих батерија, други извори...). Процес рафинације се одвија тако што се сирово олово уноси у халу виљушкарима затим се кранском дизалицом преноси до места где се одвија обрада и рафинисање, а када се заврши процес рафинисања материјал се привремено одлаже у складиште.

Рафинисање сировог олова одвија се у следећим фазама:

1. Сакупљање и (или) топљење сировог олова и суви пилинг;
2. Декуперизација (одбакривање);
3. Прво алкално рафинисање олова (омекшавање);
4. Десилверизација олова (одсребривање);
5. Рафинисање олова од бизмута (одбизмућивање);
6. Квалитетно алкално рафинисање олова (испирање);
7. Разливање олова;
8. Паковање.

Технолошки параметри процеса рафинисања олова

Бр.	Назив фазе рафинисања	Границе температуре °C	Трајање фазе, час
1.	Сакупљање и (или) топљење сировог олова, груба декуперизација: суви пилинг	700-900 450-550	16-24 6-8
2.	Декуперизација: скидање масних шликера; Фина декуперизација, скидање сулфидних шликера	350-370 330-340	6-8 2-3
3.	Прво алкално рафинисање олова (омекшавање)	450-600	8-24
4.	Десилверизација олова (одсребривање-по потреби)	580-330	12-16
5.	Рафинисање олова од бизмута (по потреби)	380-330	10-12
6.	Квалитетно алкално рафинисање олова	400-550	3-6
7.	Изливање олова	420-450	8-10
8.	Пакетирање, до 50 стогова (палета)	−	8-10

Комплекс у Зајачи се састоји од следећих погона:

• Сепарација, где се производе полупроизводи: оловна паста и оловна решетка;
• Топионица, где се полупроизводи претапају и добија сирово олово
• Рафинација, у оквиру које се прави рафинисано олово и све врсте легура.

Технологија рафинације се одвија по стандардном технолошком поступку у коме се фазно нижу: одбакривање, омекшавање, одбизмутивање, одсребривање, финално испирање и ливење рафинисаног олова на тракастој ливној машини капацитета 15 т/х и припрема аку-легура (1 котао џ 30т).

Као резултат поступка рафинације производи су следећег квалитета:

• Рафинисано олово квалитета 99,985% Pb, који одговара стандарду ЕН ПБ985Р (садржај

олова 99,985%, са укупним садржајем примеса 150г/т)

• Оловне легуре према захтеву купца.

Геолошка грађа терена

Јужни део подручја чини брдскопланински део са око 50% укупне територије, док равничарски и нискобрежуљкасти део чини осталих 50% (долина реке Јадра, Лешнице и десне обале Дрине). Територија рудника и околине у геолошком смислу припада геотектонској јединици – Вардарска зона. Геолошку грађу јадарског блока чине стене настале током палеозоика, мезозоика и кенозоика, а такође и квартарни седименти олова, цинка и живе. Геолошку грађу терена, у оквиру рудника и широј околини, чине дацито-андезитске стене (вулканске стене) терцијарне старости. Јављају се као масе или изливи, праћени већим или мањим количинама пирокластита. Стене су мезократне, ретко меланократне холокристаласте и хипокристаласте порфирске структуре, а флуидалне текстуре. Лучење ових стена је плочасто, стубасто или банковито. Могу да садрже кварц, андезит и бојене минерале (биотит, амфибол и пироксен). Дацито-андезитске стене су у већој или мањој мери захваћене хидротермалним променама-серицитизацијом, карбонизацијом, хлоритизацијом и силификацијом. Дацито-андезити су обично сиво-беле боје, везани глиновитим везивом. Користе се као грађевински материјал, за израду коцки за путеве, ломљеног камена, украсног камена, за ивичњаке, итд.

Брдовит терен у близини рудника

Висинске разлике се крећу од 142 м (град Лозница) до 799 м (планина Гучево). Простор општине Лозница по нагибима терена можемо поделити на пет група:

• преко 30% обухватају подручја на планинама Гучево и Борања као и уже подручје планине Цера;
• од 20-30% обухватају нагиби на планинама Гучево, Борања, Цер и Иверак;
• нагиби од 0,5-10% се појављују у брежуљкастим деловима и представљају више терасе;
• карактеристично подручје долине Јадра и Лешничке реке;
• мање од 0,5% представљају делови алувијалних равни на подручју реке Дрине и доњих токова Јадра и Лешничке реке.

Најстарији седименти на овом подручју припадају палеозоику и налазе се у северном и јужном делу (од Костајника до Мишковца), и припадају девонско-карбонској јединици, где се види смењивање пешчарских и глиновитих стена. Боја пешчара може бити сивкаста, жућкастосива, мрка или зеленкастосива. У пешчарарима се јављају аргилошист и филит и то у јужном делу (од Зајаче преко Костајника до Мишковца).

Седименти средње старости су седименти мезозоика који су распрострањени на правцу Бања Ковиљача - Коренита - Цикоте, и заступњене су творевине тријаске и кредне старости. Тријаске творевине чине теригени и карбонатни седименти доњег и средњег тријаса. Седименти доњег тријаса су кречњаци, пешчари и глинци. Горњокредни седименти су распострањени у виду великих маса од Лознице до Бање Ковиљаче, као и око Цикота. Ови седименти имају претежно тектонско-ерозиону границу. Горњокредне творевине предстваљају кластични седименти, кварцни пешчари, субграувци, конгломерати, кречњаци, лапорци и глинци.

Најмлађи седименти су кенозојски седименти, односно творевине терцијарне и квартарне старости. У Терцијару су заступљени неогени седименти највише миоценске или плиоценске старости. Седименти квартарне старости су углавном терасни, падински, и алувијални седименти. Речне терасе су изграђене од глине, шљунка, супеска и понегде песка. Дебљина ових седимената варира од 20 до 30 метара. Алувијалне наслаге изграђују шљункови, пескови и суглине, а дебљина је већа од 40 метара.

Просторије, постројења рудника и начин функционисања

У рудник се улазило степеницама, а затим вертикалним мердевинама на 160 m дубине. Рудари су радили суво бушење са пнеуматским алатом. У неким јамама постојало је електрично осветљење, док су се у другим користиле ацетиленске лампе.

Руда се дробила у дробилици, а у млиновима млела и претварала у прашину. У посудама са растворима бакарсулфата, натријум карбоната и других хемикалија, руда се издвајала и филтрирала да би се добио концентрат. Затим се даље допремала у топионицу у Зајачи и Крупњу, да би се добио хемијски чист антимон. Постојала су следећа оперативна одељења: хемијска лабораторија-која служи за хемијска испитивања руде,одељење за складиште руде, одељење за припрему садржаја, одељења са ротационим пећима, коморе за филтрирање, пећи за рафинисање, шахтна пећ и ливница.

Руда у овим рудницима се налазила у кварцним жицама-филону (у облику гнезда и џепова у трахиту), у облику жица са глиненим шкриљцима и у облику неправилних мањих тела (у силификованим кречњацима). Филон је фино зрнасти кварц са антимоновом рудом. У глиненим шкриљцима се налазе врло танке жице белог кварца (1—2 cm) у којима се налази руда антимона.

Главна руда антимона је био антимон трисулфид (Sb₂S₃), али су се ту налазиле и друге руде арсена (реалгар, аурипигмент, арсенопирит) и живе (цинабарит).

Незгода на јаловишту рудника Столице

Јаловиште рудника Столице

У мају 2014. године, на руднику Столице је процурела брана због велике количине воде која се акумулирала у јаловини. Више од 100.000 m³ муља са јаловином је отекло у поток Костајник од којег касније настаје река Коренита, притока Јадра. Плавни талас је покрио земљиште широко између 50-75 метара, са обе стране обале, седиментним слојем дебљине 5-10 cm. То је било за време мајских поплава 2014. године. Тада је пала велика количина кише на подручју Крупња. Брана је попустила, а вода која је носила јаловину је ушла у реку. Тиме је била угрожена вода коју пију мештани села. Такође, испод јаловишта се налазе обрадиве површине уз корито потока Костајник и реке Корените, које су биле поплављене. Рађена су истраживања којима је утврђена повишена количина тешких метала у површинској води и то: арсена (дуж целог испитиваног подручја), гвожђа и мангана (у већини испитиваних подручја), бакра, цинка, хрома и олова (само у горњим токовима река-у близини јаловишта). Анализом земљишта и муља у близини незгоде утврђена је повишена количина: арсена, олова, цинка, кадмијума, живе и антимона.

Испитивање штетности антимона у рудницима Столице, Добри Поток и Зајача

1956. године је рађено истраживање о штетности антимона по здравље људи у рудницима Столице, Добри Поток и Зајача. Такође вршена су испитивања услова рада и начина живота радника. Мерењима микроклиме, осветљења просторија, количине гасова и прашине, утврђено је да су услови рада и хигијенска заштита на неким местима незадовољавајући, па чак и лоши. Утврђено је да је на неким местима велика влажност и да има воде по ходницима. Рудник је изгледао тако да се прво обичним степеницама силази у јаму, а затим мердевинама које су постављене вертикално на дубини од око 160 m силази до радног места. Истим путем се излазило из рудника. Ово је веома много утицало на раднике, због умора, ефикасности рада и здравља. Због сувог бушења стварала се велика количина прашине, па је радницима на располагању била заштитна опрема у виду респиратора, коју су они нерадо користили. Анализом количине прашине у атмосфери, у руднику је била већа количина прашине (у ваздуху) од дозвољене. Коришћене су ацетиленске лампе које су (као осветљење) веома слабе па се посао бушења, утовара и одвожења руде обављао у мраку, што је утицало на повећан број повреда радника. Такође, радници су носили заштитне рударске шлемове и карбидске лампе, док су за заштитно одело и чизме добијали додатак у новцу, који су трошили на друге ствари, па су носили поцепана одела и похабане чизме. У топионици је владала повишена температура, било је доста штетних гасова и прашине. Такође, већина радника се, поред посла у руднику, бавила земљорадњом, што утиче на њихову исцрпљеност на раду и отпорност на болести.

Све ово је утицало на здравље радника који су имали симптоме као што су: кашаљ са појачаном секрецијом, појава бронхитиса, осећај преморености, малаксалости и болови у грудном кошу. Прегледано је нешто мање од 50% радника (бирани су радници са најугроженијих радних места), а утврђено је да око 30% радника болује од болести плућа као што су: силикоза, туберкулоза и силикотуберкулоза. Ово је био један од разлога због којих је рудник затворен.

Спољашње везе

• Село Столице
• Село Костајник
• Санација јаловишта рудника Столице