Филип V од Француске

Филип V Високи
Филип V Високи
	Филип V Високи, краљ Француске
Лични подаци
Датум рођења	17. новембар 1291.
Место рођења	Лион, Француска
Датум смрти	3. јануар 1322. (28 год.)
Место смрти	Abtei Longchamp, Француска
Гроб	Базилика Сен Дени
Породица
Супружник	Жана II, војвоткиња од Бургундије
Потомство	Жана III, војвоткиња од Бургундије, Margaret I, Countess of Burgundy, Blanche van Frankrijk, Изабела Француска, дофина од Вјеа
Родитељи	Филип IV; Хуана I од Наваре
Династија	Капета
краљ Француске
Период	1316–1322.
Претходник	Жан I
Наследник	Шарл IV

Филип V Високи (фр. Philippe V de France; 1293—3. јануар 1322) је био краљ Француске из династије Капета од 1316. до 1322. године. Био је и краљ Наваре као Филип II од Наваре.^[1]

Рођен је у Лиону, као други син Филипа IV Лепог и Хуане I од Наваре. Када му је умро брат, Луј X постао је регент, док су чекали рођење краљевог сина Жана I, који је умро након неколико дана. Сумњало се да је Филип V Високи одговоран за смрт детета.

Салијски закон

Из даљњег наслеђивања је настојао да избаци Жоану, ћерку претходног краља и његовог брата Луја X .

Пушта гласине да Хуана II од Наваре није ћерка Луја X, него последица мајчине невере. Затим се труди да се потврди стари Салијски законик по коме женски чланови не могу наслеђивати краљевски престо. Он је заправо први краљ који долази на власт применом Салијског закона. То је било потребно да би се спречила да Хуана II од Наваре постане краљица. Салијски закон је потвдила скупштина сталежа 1317. године.

Међутим на тај начин је и своје потомство спречио да постану краљеви. Он је имао је три ћерке и сина, који је умро, тако да њега наслеђује брат Шарл IV Лепи.

Реформе

На унутрашњем плану проводио је реформе власти и настоји стандардизовати мере и тежине. Спроводио је даљњу централизацију с циљем повећања ефикасности.

Намеће јединствену валуту у Француској, иако је било јако много отпора.

Међутим ни монетарна реформа, ни реформа мера нису потпуно заживеле, јер је кратко владао.

Повукао је многе одредбе свог брата Луја X, који је оставио краљевство у лошем стању. Више је следио стил свога оца Филипа IV Лепог, а вратио је многе очеве сараднике и достојанственике. У кратко време своје власти донео је многе уредбе, којима је настојао уредити унутрашњи неред у феудалном друштву.

Успео је 1320. да ратом прошири Француску на рачун Фландрије.

Сељачки устанак

1320. године је избио сељачки устанак уперен не само против феудалаца већ и против градова и градских зеленаша. У вези са откупљивањем сељаци су се задуживали код зеленаша да би исплатили краља и друге велможе, који су тражили високе откупне суме.

Државни сталежи

За време Филипа IV и његових синова у Француској се формира орган сталешког представништва — државни сталежи. Тај се орган формирао постепено: претходио му је краљев феудални савет, који се сазивао у оним случајевима када се краљ није одлучивао да донесе неку важну одлуку без сагласности утицајних личности у краљевини — крупних световних и духовних феудалаца. Краљев савет није имао ни одређене компетенције ни одређеног састава.

За време његове владавине државни сталежи су се такође више пута састајали углавном да би се добила сагласност сталежа за купљење пореза. На тај начин, државни сталежи почињу да улазе у праксу државног живота Француске.

Сваки од та три сталежа представљао је неку врсту засебног дома који је решавао своје послове одвојено. Они су се заједно састајали само да израде одговор краљу, али ни ту нису били обавезни да донесу заједничко решење.

Међутим, од XIV века сталежи се све више издвајају. Племство образује затворени наследни сталеж, који ужива низ привилегија, на првом месту ослобођење од већине пореза, и сваковрсна почасна права. Приступ у редове племства постаје врло тежак. На трећи сталеж, тј. на грађане, племићи гледају као на нижи сталеж, сталеж који плаћа порезе. Интереси племства, које је живело од феудалне ренте и коме су трговина и занати били страни, оштро су се косили са интересима градске буржоазије. Више свештенство такође је попуњавано племићима. Други моменат који је слабио државне сталеже била је слаба повезаност између појединих области Француске, између појединих провинција краљевског домена. Поред државних сталежа краљ је сазивао провинциске сталеже по појединим областима да се с њима договори о питању опорезивања. Обично су сазивани засебни сталежи за север и југ Француске, сталежи за langue d’oc и langue d’oil. Најзад, краљ је имао могућност да не сазове све сталеже уједно, већ да позове одвојено племство, свештенство и грађане. Подвојеност сталежа и територијална разбијеност Француске објашњавају зашто државни сталежи нису постали политички моћан законодавни орган који контролише краљевску власт. Али, државни сталежи су чинили покушаје да прошире своје компетенције. Они су обично спајали давање своје сагласности на порезе са жалбама на сваковрсна угњетавања краљевских чиновника, на порески притисак и сл. Још под Филипом IV чују се такве жалбе.