Фулда (њем. Fulda) град је у њемачкој савезној држави Хесен. Једно је од 23 општинска средишта округа Фулда. Према процјени из 2010. у граду је живјело 64.129 становника.

Фулда
Fulda
Фулда
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна држава Хесен
Становништво
Становништво
 — 64.129[1]
 — густина616 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 33′ 10″ С; 9° 40′ 39″ И / 50.55278° С; 9.6775° И / 50.55278; 9.6775
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина261 m
Површина104,0 km2
Фулда на карти Немачке
Фулда
Фулда
Фулда на карти Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникGerhard Möller (CDU)
Поштански број36037
Позивни број0661
Регистарска ознакаFD
Веб-сајт
www.fulda.de

Историја

уреди

Бенедиктински манастир основао је Свети Штурм 744. у Фулди. Тај манастир служио је касније као база за мисионаре, који су пратили војску Карла Великога приликом освајања и покрштавања паганске Саксоније. Мајордом Карломан први је финансијски подржавао манастир. Свети Штурм је управљао манастиром до 779. и изгледа да је био повезан са баварским војводама. Свети Бонифатије је 754. убијен у Фризији, а његови посмртни остаци пренесени су у Фулду. Фулда је због тога постала место ходочашћа, што је битно увећало приходе манастира. Фулда је од самога почетка била заснована на црској повељи, тако да је одговарала једино немачком цару. Фулда је 1752. постала бискупија. Након Бечкога конгреса 1815. припала је Хесену, а 1866. анектирана је Прусији.

 
Катедрала у Фулди

Географски и демографски подаци

уреди
 
Положај града у округу Фулда

Фулда се налази у савезној држави Хесен у округу Фулда. Град се налази на надморској висини од 261 метра. Површина општине износи 104,0 km². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 64.129 становника. Просјечна густина становништва износи 616 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 6631009, NUTS (DE732) и LOCODE (DE FUL) код.

Међународна сарадња

уреди
Мјесто Држава Врста сарадње Од
Литомјержице Чешка контакт 1965.
Вилмингтон САД партнерство 1997.
Сергијев Посад Русија партнерство 1991.
Глоговек Пољска контакт 1955.
Докум Холандија контакт 1958.
Комо Италија партнерство 1960.
Кредитон Уједињено Краљевство контакт 1954.
Чешир Уједињено Краљевство контакт 1952.
Арл Француска партнерство 1964.
Извор[2]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди