Хајдудорог
Хајдудорог (мађ. Hajdúdorog) град је у Мађарској. Хајдудорог је један од важнијих градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар. Године 2001. 80,9% становништва Хајдудорога били су гркокатолици.
| Хајдудорог мађ. Hajdúdorog | |
|---|---|
 Разгледница из 1957. | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Хајду-Бихар |
| Срез | Хајдубесермењ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 8.797[1] |
| — густина | 89,97 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 29′ С; 21° 18′ И / 47.49° С; 21.30° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 100,65 km2 |
  Хајдудорог Хајдудорог на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4087 |
| Позивни број | (+36) 52 |
| Веб-сајт | |
| http://www.hajdudorog.hu/ | |
Град се налази на 47°49′С 21°30′И. Хајдудорог је имао 8.797 становника у 2014[2] (мање у односу на 8.888 у 2006.), са густином насељености од 89,97 људи по км². Град се налази на надморској висини од 130 м, а површина округа је 100,65 км².
Историја
уредиГрад је један од такозваних „старих хајдучких градова“ и изгледа да је био насељен још од палеолита,[3] али први писани записи потичу из 1301.[4] На том подручју су пронађени археолошки остаци такозване културе бакарних секира из периода 1380–2200 пре нове ере, као и насеља скита из гвозденог доба.[5][6] Гробнице из римског доба пронађене су на том подручју 1938. Сарматске, келтске и римске гробнице налазиле су се у близини цркве и чини се да је подручје у то време представљало границу између римских и сармијских земаља.
Авари су се доселили у то подручје 567. године нове ере, а Мађари 896. године. Отоманско царство је преузело град 1566. године нове ере, али је до 17. века био у рукама Хабзбурга.
Већница је изграђена око 1660. године, а до данас је остала иако је оштећена током Другог светског рата.
Колера је захватила град у 19. веку и 1843. године.
Хајдудорог је подељен на седам општина. Историја града представљена је у Завичајном музеју.
Економија
уредиГлавни економски извор у региону је пољопривреда, углавном виногради и пољопривредна делатност која се односи на земљорадњу и сточарство.[7][8][9][10]
Референце
уреди- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ Hajdúdorog population statistics at Magyarország közigazgatási helynévkönyve.
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 15. o. Kiadói Főig. Eng. sz. 2188/1970 (1970)
- ^ Gregorius Fejér. Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, 8. kötet/5 (Latin nyelven), 18. (1835)
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, p17. (1970)
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. (Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 21. o. Kiadói Főig., 1970).
- ^ Hajdú-Bihar megyei Levéltár gyűjteménye; Határleírás 1852-1893 között. VI. 127.
- ^ Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. (Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht), 53
- ^ Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht., 55. o. ISBN 963 8629851 (2004).
- ^ Pannon Enciklopédia: Magyarország állatvilága. Budapest: Dunakanyar 2000, p14-15.
