Fermentacija mlečne kiseline je metabolički proces kojim se glukoza i drugi heksozni šećeri (kao i disaharidi šestougljeničnih šećera, e.g. saharoza ili laktoza) konvertuju u ćelijsku energiju i metabolit laktat. Ovo je reakcija anaerobna fermentacije, koja se javlja u nekim bakterijama i životinjskim ćelijama, kao što su mišićne ćelije.[1][2][3]

Jedan izomer mlečne kiseline
Ova animacija opisuje pretvaranje jednog molekula glukoze u piruvat, i zatim u mlečnu kiselinu. U tom procesu učestvuje jedan molekul glukoze i 2 NAD+ molekula. Dva fosfata se vezuju za krajeve glukoze, dolazi do razdvajanja glukoze u dva piruvatna molekula. NAD+ molekuli dodaju još jedan fosfat na otvorene krajeve 2 piruvatna molekula, pretvarajući 2 NAD+ u 2 NADH. Zatim dolazi ADP i uzima fosfate, čime se kreiraju dva ATP molekula. Piruvat se pretvara u dva laktatna molekula. Proces se zatim ponavlja, polazeći od još jednog glukoznog molekula.

Ako je kiseonik prisutan u ćeliji, mnogi organizmi će zaobići fermentaciju i biti sprovesti ćelijsku respiraciju; međutim, fakultativni anaerobni organizmi će fermentisati i disati u prisustvu kiseonika.[3] Ponekad čak i kad je kiseonik prisutan i aerobni metabolizam se odvija u mitohondrijama, ako se piruvat nakuplja brže nego što može da bude metabolizovan, fermentacija će se odvijati.

Laktatna dehidrogenaza katalizuje konverziju piruvata u laktat uz istovremenu konverziju NADH u NAD+.

Pri homolaktičkoj fermentaciji, jedan molekul glukoze se konvertuje u dva molekula mlečne kiseline. Heterolaktična fermentacija, za razliku od toga, proizvodi ugljen-dioksid i etanol pored mlečne kiseline, u procesu koji se naziva fosfoketolazni put.[1]

Biohemija

уреди

Homofermentacioni proces

уреди

Sveukupno, homofermentativna mlečno kiselinska fermentacija konvertuje šestougljenični šećerni molekul u dva molekula mlečne kiseline, skladišteći oslobođenu energiju u dva ATP molekula. Sledeća jednačina opisuje ovaj neto rezultat:

 

Heterofermentacioni proces

уреди

Heterofermentativne bakterije (npr. Leuconostoc mesenteroides, Lactobacillus bifermentous, Leconostoc lactis) proizvode jedan molekul laktata iz jednog molekula glukoze, kao i CO2 i sirćetnu kiselinu ili etanol.

Reference

уреди
  1. ^ а б „Fermented Fruits and Vegetables - A Global SO Perspective”. United Nations FAO. 1998. Приступљено 10. 6. 2007. 
  2. ^ University, Ohio State (3. 4. 1998). „Glycolysis and Fermentation”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2010. 
  3. ^ а б Campbell, Neil; Reece, Jane (2005). Biology, 7th Edition. Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-7146-8.