Википедија

Gordana Sent Aroman

српски сликар

Gordana Sent Aroman (fr. Gordana Saint Arroman, rođena Nikolić; Beograd, 9. decembar 1936) srpska je slikarka.

Gordana Sent Aroman
Lični podaci
Puno imeGordana Nikolić Sent Aroman
Datum rođenja(1936-12-09)9. decembar 1936. (87 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Umetnički rad
PravacNadrealizam

Biografija

уреди

Potiče iz porodice intelektualaca, i još u ranoj mladosti otkriva sklonost ka antičkoj kulturi, umetnosti i arhitekturi. Završila je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu 1960[1]. godine. Nakon dve godine rada u struci, napušta Balkan i odlazi u Pariz, Francuska, gde 1969. godine stiče svoju drugu arhitektonsku diplomu, Arhitecte DPLG (fr. Architecte diplômé par le gouvernement) na Visokoj Nacionalnoj Superiornoj Školi Lepih Umetnosti (fr. École nationale supérieure des beaux-arts - l'ENSBA).[1][2][3] Na l'ENSBA, gde joj je jedan od profesora bio skulptor Pol Belmondo (fr. Paul Belmondo)[4][5][6], ona nastavlja i svoje usavršavanje slikarstva, započeto u Beogradu pod nadzorom srpskog slikara nadrealiste Milića od Mačve. Udala se 1975. godine za uglednog francuskog arhitektu Žan Sent Aromana (fr. Jean Saint Arroman), profesora arhitekture i mentora ateljea na l'ENSBA[7].

Arhitektura

уреди

Od 1962. do 1979. godine radi u arhitekturi i urbanizmu. Duži niz godina je sarađivala sa arhitektom Gij Nikotom (fr. Guy Nicot), članom akademije arhitekture i odgovornim za istorijske spomenike izuzetne vrednosti. Sarađivala je, između ostalog, na projektima zaštite, konzervacije i očuvanja istorijske vrednosti na objektima kao što su Jelisejska palata, Palata Luvr i Palata Tuileries u Parizu[5], kao i na zaštićenim istorijskim kvartovima predviđenim za restauraciju u cilju isticanja njihovih vrednosti i lepote u gradovima Šartr i Dižon. Takođe sarađuje sa krugom avangardnih arhitekata, kome je pripadao i njen suprug Žan Sent Aroman, nekadašnji saradnik arhitekte Le Korbizjea. Od 1992. godine, Gordana Sent Aroman je član Udruženja Arhitekata Patrimoine sans frontières.

Rad na univerzitetu

уреди

Gordana Sent Aroman 1979. godine završava specijalizaciju na Visokim Studijama Istorije i Konzervacije Istorijskih Spomenika. Kao magistar arhitekture[7] i arhitekta nacionalnih istorijskih spomenika, ona 1980. godine postaje profesor istorije arhitekture na l'ENSBA[1]. Na ovoj poziciji je radila do 1996. godine.

Slikarstvo

уреди

Od detinjstva, Gordana Sent Aroman razvija veliku strast ka slikarstvu. Tokom svoje karijere i profesorskog rada, Gordana je vremenom uspela da spoji teorijski rad na arhitekturi sa onim što će vremenom prerasti u najvažniju delatnost njenog životnog ostvarenja — slikarstvo.

Tematika i stil

уреди

Na njenim slikama se prepliću nadrealizam, simbolizam i misticizam[4]. Uprkos voljnom prisustvu dva antipoda — dobra i zla, optimistička tendencija je uvek prisutna i ona je konačno najjača impresija kojom odišu njene slike, uvek usmerene budućnosti. Specifičnost tematike na Gordaninim slikama je "Žena"[6]. Poput svetionika na njenim delima, Žena je za Gordanu simbol majke čovečanstva. Razmišljanjem istoričara, ona kroz svoje slike pune svetlosti otkriva ulogu Žene kroz vekove evolutivnog postojanja.

Tehnika

уреди

Gordana Sent Aroman je izvrstan crtač, i sa tim darom ona impresivno izražava svoj ciklus Zodijačkih znakova. Međutim, jezgro njene slikarske delatnosti su dela na platnu ili na drvetu, uglavnom izvedena uljanim bojama. Gordana povremeno koristi mešovitu tehniku, kao i boje u kojima je kao pigment drago kamenje (fr. les Pierre précieuse)[8].

Ciklusi

уреди

Gordanina dela, prepoznatljiva po stilu, mogu se svrstati u više ciklusa.[9]

  • Kult majke
  • Uticaj grada na život čovečanstva
  • Istorija, mitologija i mistika
  • Mrtva priroda
  • Neobjašnjiva lepota
  • Čovek i kosmos

Nagrade

уреди
Godina Nagrada[6][5]
1986.-1987. Mention spéciale du salon Violet, Pariz, Francuska
1987. Medalja grada Pariza na "Salonu Violet" za nadrealisticko slikarstvo, Pariz, Francuska
1988. Zlatna medalja za fantazmagoricno slikarstvo, l'association pour le respect de l'Art, zamak Veauce, Francuska
1991. Prva nagrada, Lions Club International, Pariz, Francuska
Nagrada publike, Lions Club International, Pariz, Francuska

Izložbe

уреди

Slike počinje da izlaže krajem 70-tih godina u Parizu i drugim zemljama Zapadne Evrope. Tokom svoje karijere, njene slike su bile izložene u više od 30 salona u Francuskoj, Engleskoj i Švajcarskoj.[10][7]

Godina Galerija
1979.-1984. Ligne et couleur - Palais du Sénat, Pariz
1981.-1987. Salon d'Automne - National des Beaux Arts - Des Artistes Français
1982. Galerija Entremonde, Pariz
1983.-1986. Galerija Vendôme, Rive gauche, Pariz
1985. Karađorđev muzej, Topola, Srbija
1984.-1990. Galerija Katia Granoff, Pariz
1986.-1990 Salon Violet, Pariz
Chaville
Rueil Malmaison
Académie des Beaux Arts de Lys
1988. Château de Veauce, samostalna izložba
1990.-1992. Salon d'Art Contemporain - La Garenne Colombe, samostalna izložba
1990. Narodni muzej, Beograd, Srbija[2][3]
1991. Lions Club International
1992.-1993. Espace Hausermann, samostalna izložba, Ženeva, Švajcarska
1994.-1995. Atelier Jean Torrens, samostalna izložba, Pariz
1997. Société Générale, Agence Centrale, Pariz, samostalna izložba
1999. Galerija Mailletz, Pariz, samostalna izložba
2000. Сосијете женерал (Société Générale, Agence Centrale), Pariz, samostalna izložba
2001. Kulturni centar Maison Blanche, Šatijon (Gornja Sena), Francuska[8]
2003. Kulturni centar Maison Blanche, Šatijon (Gornja Sena), Francuska[11]
2005. Six femmes dans l’art, Sedište UNESCO, Pariz, Francuska[12]
2007. DECOREX, Chelsea Londres, London, Velika Britanija
Salon d'Arts Plastiques, Kulturni centar Maison Blanche, Šatijon (Gornja Sena), Francuska[13]
Okeanografski institut, fondacija Alberta prvog od Monaka, Pariz, Francuska[14][15]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б в http://www.saint-arroman-gordana.com/architecte/ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Preuzeto 18.10.2015.
  2. ^ а б Jevtic, Slobodan Slobo (1990). Likovno stvaralaštvo Srba u svetu. Beograd: Narodni muzej i Matica Srba i iseljenika Srbije. 
  3. ^ а б Joković, Slobodan (1990). „Srpski slikari sveta”. Osmica. NIP Borba. 11 (557): 2—4. 
  4. ^ а б http://www.saint-arroman-gordana.com/peintre/ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Preuzeto 18.10.2015.
  5. ^ а б в Radoš, Marko (1989). „To live and to paint”. JAT Review. JAT (47): 64—65. 
  6. ^ а б в Šajkaš, Marija (1994). „Ujedinjenje zemlje i kosmosa”. Tajne. BIGZ. 1 (1): 32—34. 
  7. ^ а б в M.L. (1989). „Lepota začaranosti”. Ilustrovana Politika. Politika (1618). 
  8. ^ а б O.Đ. (2002). „Sjajna paleta nove Evrope”. Vesti dijaspore. 
  9. ^ http://www.saint-arroman-gordana.com/peintures/ Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2018) Preuzeto 15.10.2015.
  10. ^ http://www.saint-arroman-gordana.com/expositions/ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Preuzeto 23.10.2015.
  11. ^ Patrice de la Perrière (2005). ADAC - Association Des Artistes Châtillonais. Paris: Univers Des Arts. ISSN 1261-7164. 
  12. ^ „UNESCO - Exposition: Six femmes dans l’art”. UNESCO. Приступљено 21. 10. 2015. 
  13. ^ „43e Salon d'arts plastiques” (PDF). Ville de Châtillon. Приступљено 21. 10. 2015. 
  14. ^ Labourdette, Jean-Paul (2008). Paris Visites. Petit Futé. ISBN 978-2-7469-2187-0. 
  15. ^ „L'avis du Petit Futé sur LE CENTRE DE LA MER ET DES EAUX”. Petit Futé. Приступљено 21. 10. 2015. 

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gordana_Sent_Aroman&oldid=28520774”