Милић од Мачве
Милић Станковић, (Белотић, 30. октобар 1934 — Београд, 8. децембар 2000), познатији под уметничким именом Милић од Мачве, био је српски сликар.
Милић од Мачве | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милић Станковић |
Датум рођења | 30. октобар 1934. |
Место рођења | Белотић, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 8. децембар 2000.66 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Биографија
уредиСредњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академији ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности)[1] где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала“.
На његовим сликама доминирају лебдећи балвани по којима је нарочито познат, затим ужарене лопте и санте леда. Његови узори у сликарству били су Бош, Бројгел, Иван Генералић и Салвадор Дали, а за његово сликарство би се могло рећи да је својствена мешавина фигуративног надреализма и наивне уметности. Осим сликања бавио се и архитектуром (пројектовао је и саградио три атељеа), вајарством и писањем поезије.
Прва међународна монографија његових слика и цртежа је била публикована у Риму 1982. године у којој је 51 колор репродукција његових слика, преко 20 црно-белих илустрација, око 40 цртежа пером, и 10 фотографија. Аутор ове монографије, чији је наслов био Militch de Matchva, је био сам Милић којој је додано пет прегледа-есеја ликовних критичара о његовом раду[2].
У своме родном месту, селу Белотићу, Милић од Мачве подигао је Радован-кулу (по оцу Радовану) и основао Мачванску сликарску и песничку школу[3].
Поводом комеморације 600. годишњице Косовке битке, 28. јуна 1989, Милић од Мачве је приредио изложбу слика у дворишту манастира Грачанице. Милић се на овој изложби представио са 40 слика у уљу и двадесетак цртежа инспирисаних косовском епопејом и легендом. Отварању изложбе, постављене у шатору у манастирском дворишту, претходио је церемонијал који који је уметник извео са својом "женском четом" (женом и његове четири кћери) и сарадницима[4] Поред изложбе слика, на овој комеморацији, кнежеву трпезу је осмислио Милић. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2012)
Имао је специфичан стил одевања: црни плашт сличан мантији, црну беретку и штап налик на владичански.
Граду Крушевцу оставио је око 130 слика, углавном уља на платну, уз неколико акварела и графика.
Његова ћерка је позната мултимедијална уметница Симонида Станковић, а супруга Верица Беба Марковић Станковић била је конзерватор и фрескописац.[5][6]
Преминуо је 8. децембра 2000. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Политичка активност и ставови
уредиМилић је једну своју изложбу слика 1962, која је тада била забрањена, посветио сликару Сави Шумановићу, „од усташког звериња умореног” како он тада рече, зато што је био Србин и што је своје слике потписивао ћирилицом, коју су усташке власти забраниле 1941. године[7].
Небојша Попов[8] пише да је Милић прославио посету Горбачова Југославији сликом на којој је Горбачов приказан као арханђел Михаило са шајкачом на глави и српским опанцима на ногама.
Граубар (Stephen Richards Graubard) пише да је Милић сликар-екстремист који тврди да је папински продор на исток заснован на креацији вештачке хрватске нације, а плод екстремног прозелитизма је Независна Држава Хрватска[9].
Хрватска ауторка Мирјана Прошић-Дворнић[10] признаје да је Милић био светски познат академски сликар високог и неупитног уметничког нивоа, али га у исто време оптужује да је био "етно-генетички и етимолошки експерт" који је покушао да докаже, на основи псеудонаучних митова, да су Срби пранација света, пупак Европе.
Деведесетих година 20. века иступао је у јавности као заступник Српске аутохтонистичке школе, која сматра да су Срби, Словени и Индоевропљани аутохтони на Балканском полуострву од праисторије. Веровао је у Теслино тајно оружје и помињао га у виду претње „ако само једна бомба падне на Београд..."[11]. Био је противник Српске академије наука и уметности и предлагао да се неким академицима одузму докторске титуле.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Током студија Милић од Мачве илустровао текстове за „Политику“ („Политика“, 9. новембар 2014)
- ^ Serbian Studies, Volumes 11-12, North American Society for Serbian Studies, 1997. p. 198
- ^ Слободан Ристановић: Кроз Србију и Црну Гору, КСЕ-НА, 2005. p. 120
- ^ Ђорђе Јевтић: Битка за Косово: шест векова после, свеска 1 Нови свет, 1995. p. 189
- ^ К., М. А. (14. 2. 2023). „ПРЕМИНУЛА ВЕРИЦА БЕБА МАРКОВИЋ - СТАНКОВИЋ: Одлазак врхунског конзерватора и фрескописца”. Вечерње новости. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ Радовић, Даница (20. 2. 2023). „Рестаурисала је и старе холандске мајсторе”. Политика. Приступљено 21. 2. 2023.
- ^ Milan Bulajić: Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine, Book 3 Izdavačka radna organizacija "Rad", 1988. p. 35
- ^ Nebojša Popov: Radiographie d'un nationalisme: les racines serbes du conflit yougoslave, Editions de l'Atelier, 1998. p. 146
- ^ Graubard, Stephen Richards (1993). Exit from Communism. Transaction Publishers. стр. 163. ISBN 978-1-4128-2318-0.
- ^ Mirjana Prošić-Dvornić: Apocalyptic Thought and Serbian Identity: Mythology, Fundamentalism, Astrology, and Soothsaying as part of Political Propaganda in Ethnologia Balcanica, Vol 4 (2000), LIT Verlag Münster page 174.
- ^ Теслино тајно оружје Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
Литература
уреди- Graubard, Stephen Richards (1993). Exit from Communism. Transaction Publishers. стр. 163. ISBN 978-1-4128-2318-0.
Спољашње везе
уреди- Краћа биографија и неколико радова (слика) Милића од Мачве Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)
- Милић од Мачве: Клетва Америци
- Књига Милке Ђурић Капља на листу са илустрацијама Милића од Мачве
- Национална ревија: „Моћ епохалних идеја“
- У кулама српског Далија живе тајне („Вечерње новости“, 15. фебруар 2016)
- Како Панчево умало да изгуби своје „јуче, данас, сутра” („Политика”, 4. јануар 2018)