Hugo Klajn
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2]
| Hugo Klajn | |
|---|---|
 | |
| Mesto rođenja | Vukovar Austrougarska |
| Mesto smrti | Beograd SFR Jugoslavija |
Biografija уреди
Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, "Ratna neuroza Jugoslavena" (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA).
Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1]
Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta:
- „Osnovni problemi režije“,
- „Šekspir i čoveštvo“,
- „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas.
Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo.
Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju.
Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“.
U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.[1]
Reference уреди
- ^ а б в г „Hugo Klajn | Poreklo naziva ulica”. PlanPlus.rs (на језику: српски).
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 336.
- ^ Ivan Klajn: Krleža me je učio tajnama fine književnosti Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2013) Nikolić, Aleksandar, (18. juli 2011.), Blic
Spoljašnje veze уреди
- Hugo Klajn на сајту IMDb (језик: енглески)