Šećerni alkohol (poliol,[1] polihidroksilni alkohol, polialkohol, glicitol) je hidrogenisana forma ugljenog hidrata, čija karbonilna grupa (aldehid ili keton, redukujući šećer) je redukovana do primarne ili sekundarne hidroksilne grupe (otuda alkohol). Šećerni alkoholi imaju opštu formulu H(HCHO)n+1H, dok šećeri imaju formulu H(HCHO)nHCO. U hrani se šećerni alkoholi obično koriste kao zamena stonog šećera (saharoze), često u kombinaciji sa veštačkim zaslađivačima visokog intenziteta da bi se kompenzovala manja sladkost. Među njima, ksilitol je verovatno najpopularniji usled sličnosti sa saharozom po izgledu i slatkoći. Šećerni alkoholi ne doprinose propadanju zuba.[2][3]

Konzumiranje šećernih alkohola utiče na nivoe šećera u krvi. Šećerni alkoholi mogu da uzrokuju nadimanje i dijareju kad se konzumiraju u eksesivnim količinama.[4]

Neki od često korištenih šećernih alkohola su:

Disaharidi i monosaharidi mogu da formiraju šećerne alkohole. Kada su izvedeni iz disaharida (e.g. maltitol i laktitol), oni nisu potpuno hidrogenisani, već je jedna aldehidna grupa dostupna za redukciju.

Najjednostavniji šećerni alkoholi, etilen glikol i metanol, su slatki, ali su notorno toksični. Oni su hemikalije koje se koriste u antifrizu. Kompleksniji šećerni alkoholi uglavnom nisu toksični.

Šećerni alkoholi kao prehrambeni aditivi

уреди
Ime Slatkoća relativno na sahoarozu Prehrambena energija
(kcal/g)
Slatkoća po
prehrambenog energiji
Arabitol 0.7 0.2 14
Eritritol 0.812 0.213 15
Glicerol 0.6 4.3 0.56
HSH 0.4–0.9 3.0 0.52–1.2
Izomalt 0.5 2.0 1.0
Laktitol 0.4 2.0 0.8
Maltitol 0.9 2.1 1.7
Manitol 0.5 1.6 1.2
Sorbitol 0.6 2.6 0.92
Ksilitol 1.0 2.4 1.6
Relatino sa:
saharozom
1.0 4.0 1.0
Izvor: Antonio Zamora, „Ugljeni hidrati“[5]

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Sugar Alcohols”. American Diabetes Association. 2009. Архивирано из оригинала 14. 08. 2012. г. Приступљено 22-8-2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ „Role of Sugar-Free Foods and Medications in Maintaining Good Oral Health”. American Dental Assoiation. 5. 6. 2002. Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010. 
  3. ^ Bradshaw, DJ; Marsh, PD (1994). „Effect of Sugar Alcohols on the Composition and Metabolism of a Mixed Culture of Oral Bacteria Grown in a Chemostat.”. Caries Research. 28 (4): 251—256. PMID 8069881. doi:10.1159/000261977. 
  4. ^ „Eat any sugar alcohol lately?”. Yale-New Haven Hospital. 10. 3. 2005. Архивирано из оригинала 29. 09. 2015. г. Приступљено 25. 6. 2012. 
  5. ^ Antonio Zamora, "Carbohydrates", Приступљено 15. 4. 2013.