Ђидина кафана у Мургашу

објекат и непокретно културно добро у Колубарском управном округу, Србија

Ђидина кафана у Мургашу, насељеном месту на територији општине Уб, је стара друмска механа подигнута у 19. веку налази се с леве стране пута ВаљевоУбОбреновац. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Ђидина кафана у Мургашу
Данашњи изглед
Опште информације
МестоМургаш
ОпштинаУб
Држава Србија
Врста споменикаЗграда
Време настанка19. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Историја

уреди

Истраживањем се дошло до закључка да су прве друштвене грађевине у српским селима биле механе, меане, крчме или кафане. Оне су служиле као свратишта за путнике, а истовремено биле центри у којима се окупљало сеоско становништво, да решава заједничке проблеме или како би се информисали о важним догађајима. Најпре су се окупљали искључиво мушкарци, у слободно време, поготову у зимском периоду.[1]

Грађење механа обележило један временски период 19. века, о чему сведоче уредба о механама из 1861, затим додатак уредби из 1864. године типски планови из 1878. године и 1879, који одређују услове где и како се исти могу подизати.[2]

Изглед механе

уреди

Кафана се налази поред пута којим је некада текла трговина Ваљевске Тамнаве и Колубаре са Аустроугарском. Једна је од ретко сачуваних механа, како у Тамнави. Настала је по о плану пре доношења уредбе о механама у седмој деценији 19. века. Грађена је 1853. године и једна је од ретко сачуваних механа. Данас је позната као „Ђидина кафана“, али по казивању мештана до 1988.—1989. године, раније се звала „Кладница“, по истоименом оближњем потоку.[1]

Кафана има правоугаону основе, димензија 13,25 х 18,90 м и грађена је на темељима од чврстог материјала. Испред улаза се налази пространи трем са шест лучних отвора. Стубови трема су некада били дрвени, постављени на зиданим стопама. Четвороводни кров покривен бибер црепом се завршава зиданим венцем, испод кога се налази симс, а на угловима зграде су пиластри.[2]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Ивановић, Мирослав С. (2013). Стање и перспективе развоја културног туризма у Западној Србији - докторска дисертација (PDF). Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду. стр. 137. Приступљено 3. 11. 2013. [мртва веза]
  2. ^ а б Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.