Ђурђевдански лептир
Ђурђевдански лептир[1] (лат. Zerynthia cerisy) врста је дневног лептира из породице једрилаца (лат. Papilionidae).
| Ђурђевдански лептир (Zerynthia cerisy) | |
|---|---|
| |
| Фотографија Ђурђевданског лептира | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Z. cerisy
|
| Биномно име | |
| Zerynthia cerisy Godart, 1824
| |
| Синоними | |
| |
Опис врсте уреди
Српски назив лептира изведен је из периода појављивања ове врсте у време празника Ђурђевдана. Латински назив врста носи у част француског ентомолога Александра Луја Лефевра де Серизија. Од ускршњег лептира се најлакше разликује по репићима на задњем крилу. Женке су доста тамније од мужјака. Јавља се рано у пролеће и насељава слична станишта као и ускршњи лептир, а неретко залази у насељена места.[2] Гусенице су активне од средине априла до јуна, а врста презимљава у стадијуму лутке.
Гусенице првог ступња су здепастог тела, а интегумент је сивкасте боје, прекривен сетама. Трнолике структуре на интегументу које носе сете, сколуси, су у овој фази тек у зачетку. По наредном пресвлачењу, субдорзални сколуси добијају жуту боју. Гусенице каснијих ступњева имају наранџасте сколусе, чији врхови могу бити црни. Интегумент остаје сиво-црн, или читавом површином или дуж широког медиодорзалног поља. Често се виђају на путевима, где се убрзано крећу у потрази за погодним место за улуткавање.[3]
Синоними и подврсте уреди
- Allancastria cerisyi (Godart, 1824)
- Thais cerisyi Godart, 1824; Ency. Methodique 9: 812
- Thais cerisy Godart, 1822; Mém. Soc. linn. Paris 2: 234, pl. 20, f. 3-4
- Allancastria cerisyi cerisyi
- Thais cerisyi martini Fruhstorfer, 1906 Soc. Ent. 21 (19): 147, Типски локалитет: Родос
- martini Abadjiev, 2002, Neue Ent. Nachr. 23: 8
- A. c. dalmacijae Sala & Bollino, 1994 Далмација, (Макарска), Типски локалитет: Макарска, Далмација, Хрватска
- A. c. huberi Sala & Bollino, 1994 Северна Грчка, Типски локалитет: Флорина
- A. c. ferdinandi Stichel, 1907 Албанија, Бугарска, Типски локалитет: Бугарска
- A. c. mihljevici Sijaric, 1990 Херцеговина, Типски локалитет: Херцеговина.
Распрострањеност и станиште уреди
Распрострањеност уреди
Распрострањеност ђурђевданског лептира везана је за Балкан,[2] делове Турске и Блиског истока.
Распрострањеност у Србији уреди
Донедавно је ова врста налажена искључиво у јужном и источном делу Србије, али се од 2015. године бележи ширење њеног ареала дуж Велике Мораве.
Станиште уреди
Лептир се обично налази у близини насељених места[2] за разлику од свог сродника, ускршњег лептира, којег ћете пре наћи покрај река. Генерално, виђа се на свим полу-отвореним стаништима на којима расте биљка хранитељка. И јаја и гусенице се најчешће налазе на наличју листу.
Биљка хранитељка уреди
Гусенице ђурђевданског лептира хране се листовима вучје јабука (лат. Aristolochia clematitis).[4]
Референце уреди
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 06. 01. 2018. г. Приступљено 17. 01. 2016.
- ^ а б в Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири. Београд: Habiprot.
- ^ Slancarova, Jana; Vrba, Pavel; Platek, Michal; Zapletal, Michal; Spitzer, Lukas; Konvicka, Martin (2015-08-11). „Co-occurrence of three Aristolochia-feeding Papilionids (Archon apollinus, Zerynthia polyxena and Zerynthia cerisy) in Greek Thrace”. Journal of Natural History. 49 (29-30): 1825—1848. ISSN 0022-2933. doi:10.1080/00222933.2015.1006281.
- ^ Cini, Alessandro; Bordoni, Adele; Ghisolfi, Gea; Lazzaro, Lorenzo; Platania, Leonardo; Pasquali, Lorenzo; Negroni, Riccardo; Benetello, Fulvia; Coppi, Andrea (2019-04-01). „Host plant selection and differential survival on two Aristolochia L. species in an insular population of Zerynthia cassandra”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 23 (2): 239—246. ISSN 1572-9753. doi:10.1007/s10841-018-0105-5.
