Јабланица (Босна и Херцеговина)
Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини, у општини Јабланица, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.057 лица.[1] Овде се налази храм Св. Пророка Захарија и Праведне Јелисавете.
Јабланица | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Јабланица (Босна и Херцеговина) |
| Становништво | |
| — 2013. |  4.057 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 39′ 40″ С; 17° 45′ 36″ И / 43.661095° С; 17.759867° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Јабланица Јабланица на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88420 |
| Позивни број | 036 |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиНастало је у проширењу долине ријеке Неретве, јужно од (некадашњег) ушћа Раме и клисуре коју је усјекла Неретва између планина Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на жељезничкој прузи Сарајево—Плоче и на раскрсници путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удањена 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.
Историја
уредиНа подручју Јабланице вођене су борбе током Четврте непријатељске офанзиве у Другом свјетском рату 1943. Ту је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве. Да би се сачувала успомена на овај историјски догађај отворен је 1978 Спомен-музеј.
После Другог свјетског рата цијела је општина остварила крупне привредне резултате. Изграђене су ХЕ Јабланица (1955) и ХЕ рама (1968). Модернизовани су погони индустрије гранита (јабланички габро) и подигнута фабрика кавеза са ваљчане лежајеве (УНИС).
Становништво
уреди| Састав становништва – насељено мјесто Јабланица | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 4 057 (100,0%) | 4 457 (100,0%) | 3 484 (100,0%) | 2 537 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 3 752 (92,48%) | 2 874 (64,48%)1 | 1 839 (52,78%)1 | 1 389 (54,75%)1 | |||
| Хрвати | 99 (2,440%) | 746 (16,74%) | 617 (17,71%) | 611 (24,08%) | |||
| Неизјашњени | 66 (1,627%) | – | – | – | |||
| Срби | 56 (1,380%) | 204 (4,577%) | 171 (4,908%) | 268 (10,56%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 28 (0,690%) | – | – | – | |||
| Роми | 14 (0,345%) | – | 111 (3,186%) | 103 (4,060%) | |||
| Босанци | 13 (0,320%) | – | – | – | |||
| Остали | 12 (0,296%) | 178 (3,994%) | 24 (0,689%) | 20 (0,788%) | |||
| Муслимани | 9 (0,222%) | – | – | – | |||
| Југословени | 2 (0,049%) | 455 (10,21%) | 702 (20,15%) | 112 (4,415%) | |||
| Црногорци | 2 (0,049%) | – | 11 (0,316%) | 27 (1,064%) | |||
| Непознато | 2 (0,049%) | – | – | – | |||
| Словенци | 1 (0,025%) | – | 2 (0,057%) | 6 (0,236%) | |||
| Албанци | 1 (0,025%) | – | 5 (0,144%) | – | |||
| Македонци | – | – | 2 (0,057%) | 1 (0,039%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене
уредиИзвори
уреди- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Референце
уреди- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
