Јабланка
Јабланка (рум. Iablanca) је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 251 становника.
Јабланка | |
|---|---|
 Православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  251 |
| — густина | 14/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 04′ 25″ С; 21° 23′ 19″ И / 45.0735° С; 21.388666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 153 m |
| Површина | 20,6 km2 |
.svg)  Јабланка Јабланка на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Историја
уредиНазив места: У 14. веку: Јаболнок (Jabolnok ).1713.:Јабука.1912.:Almád.1922.:Јабланка
Јабука се помиње први пут 1370. године. Двадесет година касније, 1390. припадала је Јабука утврђењу (Érd-somlyó). Она је надживела турску владавину. Тако 1713. године имала је 15 домова.
Године 1716. припојена је Јабука вршачком диштрикту (срез) темишварског Баната. А следеће 1717. године било је у њему 10 домова. А 1740. године дошли су румунски насељеници. Па је 1749. године било 60, а касније, 1751, 55 домова. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Јабука" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.[1] Место је 1779. године припојено тамишком комитату.
Црквене обреде обављали су до 1774. године калуђери манастира Месића. Те године основана је парохија, која је на поклон добила стару цркву брвнару из Варадије, где је подигнута нова црква. Године 1816. срушио је Јабучки Поток 27 кућа, а 1828. године извршена је процена добара.
Године 1837. откупили су војни лиферанти Јосиф и Игњат Аделзберг од царске коморе ово место, и мађаризирали своја презимена на „Немешхеђи“
Године 1837. било је православних (међу којима много Рома ) 1204, католика 2 и Јевреја 2. У атару је било 53 сесије. Овде се производило врло добро бело вино, које је похваљено од енолога Фрање Шамса.
Садашња румунска црква подигнута је 1845. године. Парох је 1847. године био поп Јован Молдовановић.[2] Године 1851. срушила је бујица Јабучког Потока 8 кућа. У години 1854. било је 1374 становника, а површина катастралне општине имала је 3426 ланаца, узев ту и бивши алодални посед од 544 ланаца. Године 1865. било је 2 великопоседника и 418 малопоседника, 1865. године износило је лозом посађено подручје 486 ланаца, које је 1884. године имало већ 873 ланаца. филоксера је 1885. године уништила све ове винограде.
Године 1890. прешао у посед у руке Адолфу Сингеру. А 1890. године оделили се Срби од Румуна и подигли цркву. Године 1898. подигнута је општинска кућа.
Учитељ у српској вероисповедној школи 1907. године је био Јован Слепчевић.
Дана 6.септембра 1913. године уништено је поплавом, услед провале облака, 49 кућа и оштећене су 32.
Бројно кретање становништва: 1869. године билоје 1445 становника, 1880.:1499. (највише бројно стање), 1890.:1198 (због штете коју је филоксера)[1] нанела, један део становништва напустио је село и отишао за фабричке раднике, у Вршац и друге вароши ), 1900.:1233, 1910.:1269.становника.
За време преврата (1918) избила је буна јачег размаха. Сељаци су напали на општинску зграду. Бележник, Јосиф Рапски, морао је бежати. Општинску зграду су потпуно демолирали, а званичне књиге уништили. Поседников и бележников стан су опљачкали. Војска из Вршца успела је да поврати ред. Том приликом погинуло је 9 људи. Дана 10. новембра ушла је српска војска у село, које је 1919. године припојено торонталној тамишкој жупанији.
У години 1921. пописано је 1078 становника, од којих је било Срба 330, Румуна 732, Немаца 9, Мађара 6, осталих 1.
Са северне стране села је брег „Dealunou“ или „Gmalu-nou“ који подсећа на старо насеље Новак, које се помиње 1370. године.
Крајем 20. века постоји у месту српска православна црквена општина и једна парохија. Чине је 43 дома са 172 православне душе. Православни храм је подигнут 1893-1899. године, а посвећен Св. великомученику Димитрију.[3] Иконостас је дрвена преграда са иконама непознатог иконописца друге половине 18. или прве половине 19. века. Као парохијске филијале Јабланки припадају православни Срби из Куштиља, Месића и Сочице. Најстарија црквена матична књига је из 1801. године.
Демографија
уредиУ насељу Јабланка живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,5 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 96 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 4 | ||
| 75—79 | 4 | 10 | ||
| 70—74 | 10 | 15 | ||
| 65—69 | 8 | 9 | ||
| 60—64 | 10 | 10 | ||
| 55—59 | 8 | 10 | ||
| 50—54 | 13 | 7 | ||
| 45—49 | 10 | 10 | ||
| 40—44 | 7 | 6 | ||
| 35—39 | 11 | 11 | ||
| 30—34 | 9 | 5 | ||
| 25—29 | 10 | 16 | ||
| 20—24 | 4 | 7 | ||
| 15—19 | 10 | 6 | ||
| 10—14 | 10 | 6 | ||
| 5—9 | 6 | 7 | ||
| 0—4 | 7 | 5 | ||
| Просек : | 40,5 | 45,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 114 | 23 | 80 | 7 | 4 | 0 |
| Женски | 126 | 19 | 77 | 28 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 240 | 42 | 157 | 35 | 6 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 76 | 72 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 46 | 41 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 122 | 113 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 2 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Аристид Николић: "Богомољка - весела игра...", Сегедин 1847.
- ^ Прота Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
- A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
- Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
- Der europäische Flugsand J. 1873.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
- Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
- Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој Монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005.
- Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Jablanke настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [2]
![[1]](https://pl.wikipedia.org/wiki/Plik:Filoksera01.jpg){kind=link}