Архимандрит Јанићије (Мачужић)
Јанићије (световно Јоаникије Мачужић; Мала Сугубина, код Трстеника, 3. јануар 1790 — Манастир Љубостиња, 22. децембар 1866) био је игуман Манастира Љубостиње и архимандрит.
| Јанићије (Мачужић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија крушевачка |
| Чин | игуман, архимандрит |
| Титула | игуман Манастира Љубостиње |
| Седиште | Манастир Љубостиња код Трстеника |
| Године службе | 1847—1866. |
| Претходник | Мелетије Марковић |
| Наследник | Макарије Милојевић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Јоаникије Обрадовић |
| Датум рођења | 3. јануар 1790. |
| Место рођења | Мала Сугубина, код Трстеника, Османско царство |
| Датум смрти | 22. децембар 1866. (76 год.) |
| Место смрти | Краљевина Србија |
Биографија уреди
Архимандрит Јанићије (Мачужић) рођен је 3. јануара 1790. године у Малој Сугубини, код Трстеника као Јоаникије од побожних и честитих родитеља.[1]
О његовом животу зна се највише захваљујући списима о манастиру Љубостињи. Познато је да је 3. фебруара 1833. године рукоположен у чин архимандрита.[2] Руколопожио га је епископ тимочки Доситеј.[2] На чело љубостињског братства долази 1847. године, и за његово време манастир доживљава врхунац просперитета.[3] Мачужић између 1850. и 1851. године зида звонару, помоћне зграде, кухињу, штале, качару и воденицу.[4] У манастирском власништву било је осам воденица, и чаири и воћњаци који досежу до самих обала Западне Мораве.[5] Мачужић, уз помоћ кнеза Александра Карађорђевића, зида и звонару.[3] У два наврата — 1848. и 1851. године храм је реконструисан. Поправљен је горњи део цркве, а нарочито лажне куполе изнад припрате.[6] Према писању Јоакима Вујића, Љубостиња тога времена је имала главну куполу изнад наоса и четири мале куполе изнад припрате.[7] Извршиоци радова на реконструкцији били су Јан Неволе, инжењер Министарства унутрашњих послова, и каменорезац Вујица Петронијевић.[7] Средином века Мачужић на љубостињске поседе доводи научника Јосифа Панчића, који се занимао за флору и фауну.
Његов синовац Ристо (Мачужић) био је учитељ и протојереј пољански.[8]
Упокојио се у Манастиру Љубостињи 22. децембара 1866. године и сахрањен је на монашком гробљу.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Народна библиотека „Јефимија“”. bibliotekajefimija.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б „СПЦ Јагодина 1836” (PDF). Архивја. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 03. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ а б Путник 1927, стр. 17.
- ^ Мишић, Јечменица 2014, стр. 160.
- ^ Мишић, Јечменица 2014, стр. 161.
- ^ „Љубостиња”. Задужбине Немањића. Приступљено 11. 10. 2021.
- ^ а б „Историја архитектуре”. Историја архитектуре. Приступљено 21. 2. 2022.
- ^ „Лексикон”. Библиотека Јефимија. Приступљено 8. 3. 2022.
Литература уреди
- Мишић, Синиша; Јечменица, Дејан (2014). Кнегиња Милица — Монахиња Јевгенија и њено доба (PDF). Филозофски факултет Београд. ISBN 978-86-918433-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 04. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022.
- Путник, Севастијан (1927). Манастир Љубостиња. Штампарија Ђ. Будимировића.
