Једанаеста војвођанска ударна бригада

Једанаеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. септембра 1944. године у Манђелосу на обронцима Фрушке горе од Јуришног батаљона штаба Сремске оперативне зоне и Пратећег батаљона, Морнаричке чете и Противтенковске батерије Главног штаба НОВ Војводине. У два батаљона имала је 311 бораца, а 30. октобра 648 бораца. Била је под непосредном командом Главног штаба НОВ Војводине до 2. децембра 1944, када је ушла у састав 36. дивизије НОВЈ.

Једанаеста војвођанска ударна бригада
Југословенска партизанска застава
Постојање11. септембар 19442. април 1945.
Место формирања:
близина Манђелоса
Формација2 батаљона
Јачина648 војника и официра[1]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден заслуга за народ

Борбени пут бригаде уреди

Бригада је с делом снага обезбеђивала Главни штаб Војводине, а с Јуришним батаљоном нападала непријатеља и његов саобраћај. У другој половини септембра рушила је пруге између Сремске Митровице и Руме. За то време Морнаричка чета ометала је пловидбу Дунаву; оштетила је један реморкер, један патролни брод и усташки брод „Зрињски“. За време напада Седме војвођанске бригаде на Илок 29-30. септембра, јуришни батаљон заузео је Шаренград 29. септембра. У октобру је бригада обезбеђивала Главни штаб Војводине и Официрску школу. Покушај да се са Фрушке горе пребаци у Банат код Сурдука и Белегиша није успео. Од 6. до 14. октобра Морнаричка чета је извршила неколико успелих напада на непријатељске бродове на Дунаву; оштетила је брод „Братислава“ и запалила један шлеп, оштетила брод „Казан“ и неколико шлепова, тешко оштетила брод „Загреб“. Крајем октобра и почетком новембра 1944. водила је борбе на јужним падинама Фрушке горе и дуж пута Велики Радинци-Манђелос-Чалма, а после стабилизације Сремског фронта у саставу 36. војвођанске дивизије бранила је леву обалу Дунава, на одсеку од Бачке Паланке до Богојева. Расформирана је 2. априла 1945. године, а њено људство је распоређено у бригаде 36. војвођанске дивизије.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б Војна енциклопедија, 607. стр.

Литература уреди