Шаренград
Шаренград је насељено мјесто града Илока, у западном Срему, Република Хрватска.
Шаренград | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вуковарско-сремска |
Град | Илок |
Област | Срем |
Становништво | |
— 2011. | 528 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 13′ 52″ С; 19° 16′ 48″ И / 45.23112268229084° С; 19.280033679078737° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 92 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32234 Шаренград |
Позивни број | +385 32 |
Географија
уредиНалази се на десној обали Дунава, низводно од Вуковара, према Илоку. Приградско је насеље града Илока и у његовом је саставу заједно с насељима Бапска и Мохово.
Историја
уредиПоред села налази се тврђава Шаренград или Атија (лат. Castellum Athya). Током векова припадао је мађарским феудалцима. Данас има остатака једне куле и дела бедема.
Почетком 18. века у Шаренграду, који је тада био веће и значајније место живео је Хаџи Мојсије Рашковић од Старог Влаха, који се потписивао са "Обрштар (пуковник) над целом рацком (српском) милицијом у Краљевству Славонији, заповедник у Шаренграду и оберкапетан у Илоку".[1]
Крајем 18. века, поред илирског и славонског имена за католике, за православне се тада више веже рашко име, па су на дан 7.12.1799., фрањевци из Нашица споменули у свом летопису неке несреће које су се појавиле у рашкој (Rassicensi) заједници у Шаренграду.[2]
У месту је 1860. године било око 800 католика и 200 православаца. Ту су црква и школа, у којима администрира тада поп Венијамин Бороцки.
Године 1885. место је било у саставу Ердевичког изборног среза са својих 230 душа.[3]
Привреда
уредиГлавна делатност становништва је пољопривреда.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Шаренград је имао 528 становника.[4]
Демографија[5] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1991. | 1.005 | |
2001. | 838 | |
2011. | 528 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Шаренград је имало 1.005 становника, следећег националног састава:
Извори
уреди- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
- ^ Нашички фрањевци 2012, стр. 66, 67.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Нашички фрањевци (2012). Записник фрањевачког самостана у Нашицама, књ. 2 (1788.-1820). Нашице, Славонски Брод, Загреб: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 5. ISBN 978-953-7606-13-8.