Отворите главни мени

Шаренград је насељено мјесто града Илока, у западном Срему, Република Хрватска.

Шаренград
Šarengrad, Syrmia, Croatia.JPG
Шаренград
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластСрем
ЖупанијаВуковарско-сремска
ГрадИлок
Становништво
 — (2011)528
Географске карактеристике
Координате45°13′52″ СГШ; 19°16′48″ ИГД / 45.23110268229084° СГШ; 19.280033679078737° ИГД / 45.23110268229084; 19.280033679078737Координате: 45°13′52″ СГШ; 19°16′48″ ИГД / 45.23110268229084° СГШ; 19.280033679078737° ИГД / 45.23110268229084; 19.280033679078737
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина92 м
Шаренград на мапи Хрватске
Шаренград
Шаренград
Шаренград на мапи Хрватске
Шаренград на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Шаренград
Шаренград
Шаренград на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32234 Шаренград
Позивни број+385 32

ГеографијаУреди

Налази се на десној обали Дунава, низводно од Вуковара, према Илоку. Приградско је насеље града Илока и у његовом је саставу заједно с насељима Бапска и Мохово.

ИсторијаУреди

Поред села налази се тврђава Шаренград или Атија (лат. Castellum Athya). Током векова припадао је мађарским феудалцима. Данас има остатака једне куле и дела бедема.

Почетком 18. века у Шаренграду, који је тада био веће и значајније место живео је Хаџи Мојсије Рашковић од Старог Влаха, који се потписивао са "Обрштар (пуковник) над целом рацком (српском) милицијом у Краљевству Славонији, заповедник у Шаренграду и оберкапетан у Илоку".[1]

У месту је 1860. године било око 800 католика и 200 православаца. Ту су црква и школа, у којима администрира тада поп Венијамин Бороцки.

Године 1885. место је било у саставу Ердевичког изборног среза са својих 230 душа.[2]

ПривредаУреди

Главна делатност становништва је пољопривреда.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Шаренград је имао 528 становника.[3]

Демографија[4]
Година Становника
1991. 1.005
2001. 838
2011. 528

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Шаренград је имало 1.005 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
904 89,95 %
Срби
  
48 4,77 %
Словаци
  
7 0,69 %
Југословени
  
6 0,59 %
Мађари
  
4 0,39 %
Муслимани
  
3 0,29 %
Словенци
  
2 0,19 %
Македонци
  
1 0,09 %
Немци
  
1 0,09 %
Црногорци
  
1 0,09 %
остали
  
2 0,19 %
неопредељени
  
10 0,99 %
непознато
  
16 1,59 %
укупно: 1.005

ИзвориУреди

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди