Отворите главни мени

ИсторијаУреди

Пре територијалне реорганизације у Хрватској се налазила у саставу старе општине Вуковар.

Културно историјски споменициУреди

На локалитету Градац, откривено је вишеслојно праистиријско насеље, које у првој фази припада сопотској, а касније винчанској култури. У оба су стратума сачувани су остаци темеља распоређених у више нивоа и много предмета од керамике, камена и кости. Градац је био деломично насељен у енеолиту (преткласична баденска култура и класична вучедолска култура). Из бронзаног доба остало је трагова само у мањем делу насобинског простора и то из времена позног бронзано доба. Остаци класичне баденске културе нађени су на брегу Викаревцу.

Пре доласка Турака Бапска је била део воћарског властелинства које се простирало од Дунава до Босута. Под турском влашћу била је средиште католичке жупе Св. Марије, која 1623. опрема извештају визитатора бискупа Петра Масаречија имала више од 2.000 жупљана, сместених у 9 насеља.

За време рата 1664. године становници су напустили Бапску. После рата вратили су се у свој крај, али су насеља померили више према северу.

На гробљу у Бапској налази се капела Мајке Божије, један од највреднијих споменика романике у континенталној Хрватској. Па првобитну романичку капелу дозидан је готички део са звоником. Сводови и носачи Цркве су барокни.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Бапска је имала 928 становника.[1]

Становништво се претежно бави пољипривредом. Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 1.313 становника[2] који су живели у 407 породичних домаћинстава.[3]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[4]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1090. 1275 1256. 1447 1504. 1642 1784. 1752 1769. 1784 1948. 1944 1699. 1624 1313.
Напомена: Од 1857. до 1961. садржи податке бивше насеље Новак.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бапска је имало 1.624 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.478 91,00 %
Срби
  
33 2,03 %
Словаци
  
28 1,72 %
Немци
  
25 1,53 %
Југословени
  
16 0,98 %
Мађари
  
5 0,30 %
Русини
  
5 0,30 %
Македонци
  
2 0,12 %
остали
  
1 0,06 %
неопредељени
  
3 0,18 %
регион. опр.
  
1 0,06 %
непознато
  
27 1,66 %
укупно: 1.624

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Ђ. Сабо: Споменици прошлости у Сријему. Савременик 1916 1-2
  • Р. Р. Шмит:Die Burg Vučedol, Загреб 1945.
  • С. Димитријевић, Сопотсло-ленђелска култура, Загреб 1968.

Спољашње везеУреди