Отворите главни мени

Јелизаветинскаја (рус. Елизаветинская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Краснодарском градском округу.

Јелизаветинскаја
Елизаветинская
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКраснодарски градски округ
Основан1821.
Становништво
Становништво
 — 2010.24.755
 — густина2.656,12 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°02′54″ СГШ; 38°47′49″ ИГД / 45.048371° СГШ; 38.796970° ИГД / 45.048371; 38.796970Координате: 45°02′54″ СГШ; 38°47′49″ ИГД / 45.048371° СГШ; 38.796970° ИГД / 45.048371; 38.796970
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина15 м
Површина9,32 км2
Јелизаветинскаја на мапи Русије
Јелизаветинскаја
Јелизаветинскаја
Јелизаветинскаја на мапи Краснодарског краја
Јелизаветинскаја
Јелизаветинскаја
Остали подаци
Поштански број350915, 350916
Позивни број+7 861
ОКАТО код03 401 964 001
ОКТМО код03 701 000 131

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 24.755 становника и једно је од највећих сеоских насеља у земљи.

Садржај

ГеографијаУреди

Станица Јелизаветинскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на десној и високој обали реке Кубањ, на надморској висини од око двадесетак метара. Село се налази на око 7 километара западније од покрајинског административног центра, града Краснодара.

ИсторијаУреди

На месту савременог насеља се крајем XVIII века појавило војничко утврђење црноморских Козака. Утврђење је добило име Јелизаветински у част императорке Јелисавете Алексејевне, супруге императора Александра I Павловича.[1][2] Уз утврђење се убрзо развило и насеље Тимашјовско које је убрзо, током 1807, пресељено на север, на подручје данашњег града Тимашјовска.

Првобитно утврђење је 1821. заменило Јелизаветинско козачко насеље које је већ 1842. добило и званичан статус козачке станице. Ново насеље основали су Козаци са Дњепра који су се на подручје Кубања доселили почетком XVIII века. Све до 1978. станица Јелизаветинскаја се налазила у саставу Динског рејона.

У оквиру станице се налази архитектонски споменик од националног значаја − Јелизаветинска градина − пространа некропола из IV века пре нове ере са 54 велика и још 20 мањих кургана висине између 1,5 и 3 метра.

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 24.755 становника.

Кретање броја становника
1959.1979.1989.2002.2010.
6.59917.240[3]19.060[4]24.755[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „С. В. Самовтор «Имена членов Российского Императорского Дома на карте Кубани»”. Приступљено 3. 1. 2018. 
  2. ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 249. — 395 с.
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди