Јеролим Загуровић

Јеролим Загуровић (итал. Girolamo Zagurovich) (Котор, Млетачка Република 15501580) био је верски радник, млетачки и српски штампар који је штампао Србуље, књиге на српскословенском језику, на ћириличном писму. Вицко Вуковић и Јеролим Загуровић били су последњи штампари Србуља[1].

Јеролим Загуровић
Psaltir s časoslovom (Psalterium et horologium).jpg
Средњовековни псалтир из штампарије Загуровић, штампан 1569.
Друга именаЂироламо Загуровић
Датум рођења1550
Место рођењаКотор
  Млетачка република
Датум смрти1580
Занимањештампар
Радови
  • Псалтир (1569)
  • Молитвеник (1570)
СупружникАнтонија Црновијевић
ДецаАнђело Загуровић

ПореклоУреди

Јеролим Загуровић је био Србин католичке вероисповести[2], а његова породица Загуровић била је добро позната у то време у Котору. Међу знаменитим људима из његове породице био је још и стриц његовог оца, Илија Загуровић, познати песник.

Фамилија Загуровић била је блиска са српском династијом Црнојевићи. Јеролим је оженио Антонију Црнојевић, ћерку Ђурђа Црнојевића[3], са којим је имао сина Анђела Загуровића, који је живео у Венецији[4].

ШтампањеУреди

Штампарија Црнојевића постајала је све до 1496. године, под управом јеромонаха Макарија и под покровитељством Ђурђа Црнојевића, владара Црне Горе. Након затварања штампарије, типови који су се користили у његовој штампарији остају у манастиру посвећеном рођењу Богородице на Цетињу, све док их Јеролим Загуровић не пронађе мало пре 1569. године. Јеролим Загуровић је узевши типове који су се користили у штампарији Црнојевића, отишао у Венецију и основао своју штампарију, 1569. године[5]. Из нешто каснијих радова из штампарије Загуровић, могло се видети да је Јеролим поред типова за штампање из штампарије Црнојевића користио и своје[6]. У штампарији Загуровић књиге су штампане на српскословенском језику[7].

Један од мотива Јеролима Загуровића да оснује штампарију били су велики губици породичног пословања Загуровића узрокованих честим османским опсадама Котора[5]. Загуровић није имао формално теолошко образовање тако да је морао да ангажује Јакова из Камене реке, штампара блиском Српској православној цркви да уреди и лектира текстове пре штампања[8].

Године 1569. непосредно након оснивања штампарије, Загуровић почиње са штампањем књиге Средњовековни псалтир и књигом Молитвеник 1570. године[9][10], која је била последња књига писана на српскословенском језику све до друге половине 18. века[11]. Једина српска књига до друге половине 18. века штампана је 1638. године у Венецији од стране Бартоломеа Ђианија, али то је била копија књиге Средњовековни псалтир[12]. Након смрти Јеролима Загуровића, његову штампарију водио је Јаков из Камене реке, а након њега 1597. године преузима је Бартоломео Ђиани, који је затвара 1638. године[13].

РеференцеУреди

  1. ^ Jakić 1866, стр. xxvi.
  2. ^ Zadruga 1993, стр. 148.
  3. ^ Milović 1986, стр. 174.
  4. ^ Biblioteka 1995, стр. 15.
  5. ^ а б Zadruga 1993, стр. 435.
  6. ^ Radojičić 1952, стр. 18.
  7. ^ sekcija 1970, стр. 119.
  8. ^ biblioteka 1985, стр. 62.
  9. ^ Đuro Šurmin 1808, стр. 243.
  10. ^ Biblioteka 1995, стр. 26.
  11. ^ Jurić 1956, стр. 44.
  12. ^ Samardžić 1993, стр. 409.
  13. ^ (Greece) 2005, стр. 66.

ЛитератураУреди