Јеролим Загуровић
Јеролим Загуровић (итал. Girolamo Zagurovich) (Котор, Млетачка република 1550 — 1580) био је верски радник, млетачки и српски штампар који је штампао Србуље, књиге на српскословенском језику, на ћириличном писму. Вицко Вуковић и Јеролим Загуровић били су последњи штампари србуља.[1]
Јеролим Загуровић | |
|---|---|
.jpg) Средњовековни псалтир из штампарије Загуровић, штампан 1569. | |
| Друга имена | Ђироламо Загуровић |
| Датум рођења | 1550 |
| Место рођења | Котор, Млетачка република |
| Датум смрти | 1580 |
| Занимање | штампар |
| Радови | |
| Супружник | Антонија Црновијевић |
| Деца | Анђело Загуровић |
Порекло
уредиЈеролим Загуровић је био Србин католичке вероисповести[2] а његова породица Загуровић била је добро позната у то време у Котору. Међу знаменитим људима из његове породице био је још и стриц његовог оца, Илија Загуровић, познати песник.
Фамилија Загуровић била је блиска са српском династијом Црнојевићи. Јеролим је оженио Антонију Црнојевић, ћерку Ђурђа Црнојевића,[3] са којим је имао сина Анђела Загуровића, који је живео у Венецији.[4]
Штампање
уредиШтампарија Црнојевића постајала је све до 1496. године, под управом јеромонаха Макарија и под покровитељством Ђурђа Црнојевића, владара Црне Горе. Након затварања штампарије, типови који су се користили у његовој штампарији остају у манастиру посвећеном рођењу Богородице на Цетињу, све док их Јеролим Загуровић не пронађе мало пре 1569. године. Јеролим Загуровић је узевши типове који су се користили у штампарији Црнојевића, отишао у Венецију и основао своју штампарију, 1569. године.[5] Из нешто каснијих радова из штампарије Загуровић, могло се видети да је Јеролим поред типова за штампање из штампарије Црнојевића користио и своје.[6] У штампарији Загуровић књиге су штампане на српскословенском језику.[7]
Један од мотива Јеролима Загуровића да оснује штампарију били су велики губици породичног пословања Загуровића узрокованих честим османским опсадама Котора.[5] Загуровић није имао формално теолошко образовање тако да је морао да ангажује Јакова из Камене реке, штампара блиском Српској православној цркви да уреди и лектира текстове пре штампања.[8]
Године 1569. непосредно након оснивања штампарије, Загуровић почиње са штампањем књиге Средњовековни псалтир и књигом Молитвеник 1570. године,[9][10] која је била последња књига писана на српскословенском језику све до друге половине 18. века.[11] Једина српска књига до друге половине 18. века штампана је 1638. године у Венецији од стране Бартоломеа Ђианија, али то је била копија књиге Средњовековни псалтир.[12] Након смрти Јеролима Загуровића, његову штампарију водио је Јаков из Камене реке, а након њега 1597. године преузима је Бартоломео Ђиани, који је затвара 1638. године.[13]
У поговору Псалтира који је штампао 1569. стоји: ...Тјемже мољу се и мил се дјеју појуштим или преписујуштим, ако аште будет што погрјешено, а ви исправљајте, и нас о сем благословите усрдно трудивша се от многими врјеменим, дондеже свршихом сие дјело, иже глагољет се Псалтир по грческому језику, а по српскому Пјевац.
Референце
уреди- ^ Jakić 1866, стр. xxvi.
- ^ Zadruga 1993, стр. 148.
- ^ Milović 1986, стр. 174.
- ^ Biblioteka 1995, стр. 15.
- ^ а б Zadruga 1993, стр. 435.
- ^ Radojičić 1952, стр. 18.
- ^ sekcija 1970, стр. 119.
- ^ biblioteka 1985, стр. 62.
- ^ Đuro Šurmin 1808, стр. 243.
- ^ Biblioteka 1995, стр. 26.
- ^ Jurić 1956, стр. 44.
- ^ Samardžić 1993, стр. 409.
- ^ (Greece) 2005, стр. 66.
Литература
уреди- Šurmin, Đuro (1808). Povjest književnosti hrvatske i srpske. Tisak i naklada knjižare L. Hartmana, Kugli i Deutsch.
- Valentinelli, Giuseppe (1855). Bibliografia della Dalmazia e del Montenegro. Coi tipi del L. Gaj.
- Serbia), Muzej primenjene umetnosti (Belgrade; Radojičić, Đorđe Sp (1952). Rukopisna i štampana knjiga. Stamparija "Jugoslavija".
- Jurić, Šime (1956). Pregled povijesti knjižnica: s kratkim prikazom razvoja pisma i knjige. Kultura.
- sekcija, Društvo istoričara Crne Gore. Kotorska (1970). Kotorska sekcija Društva istoričara Crne Gore 1948-1968. Društvo istoričara Crne Gore.
- Jakić (1866). Priměri starohèrvatskoga jezika iz glagolskih i cirilskih knjževnih starinah: sastavljeni za sedmi i osmi gomnazijalni razred. Uvod i priměri starohrvatski. Jakić.
- Institut (1973). Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu.
- Društvo istoričara (1973). Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu.
- Bibliografi (1985). Susreti bibliografa ... Narodna biblioteka "Dr Đorđe Natošević".
- Milović, Jevto M. (1986). Štamparska i književna djelatnost: radovi sa Naučnog skupa Titograd, 19. i 30. septembra 1983. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
- Samardžić, Radovan (1993). Istorija srpskog naroda: pt. 1-2. Srbi pod tudinskom vlashdu 1537-1699. Srpska knjiiževna zadruga.
- Zadruga (1993). Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga.
- biblioteka (1985). Susreti bibliografa ... Narodna biblioteka "Dr Đorđe Natošević".
- Biblioteka, Matica Srpska (Novi Sad) (1995). Godǐsnjak Biblioteke Matice srpske za ... Biblioteka Matice srpske.
- (Greece), Hidryma Technologias kai Ereunas (2005). Provincial elites in the Ottoman Empire: Halcyon Days in Crete V : a symposium held in Rethymnon 10-12 January 2003. Crete University Press. ISBN 978-960-524-216-9.
- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.