Јеролим Загуровић

Јеролим Загуровић (итал. Girolamo Zagurovich) (Котор, Млетачка република 15501580) био је верски радник, млетачки и српски штампар који је штампао Србуље, књиге на српскословенском језику, на ћириличном писму. Вицко Вуковић и Јеролим Загуровић били су последњи штампари србуља.[1]

Јеролим Загуровић
Средњовековни псалтир из штампарије Загуровић, штампан 1569.
Друга именаЂироламо Загуровић
Датум рођења1550
Место рођењаКоторМлетачка република
Датум смрти1580
Занимањештампар
Радови
  • Псалтир (1569)
  • Молитвеник (1570)
СупружникАнтонија Црновијевић
ДецаАнђело Загуровић
Грб Јеролима Загуровића

Порекло

уреди

Јеролим Загуровић је био Србин католичке вероисповести[2] а његова породица Загуровић била је добро позната у то време у Котору. Међу знаменитим људима из његове породице био је још и стриц његовог оца, Илија Загуровић, познати песник.

Фамилија Загуровић била је блиска са српском династијом Црнојевићи. Јеролим је оженио Антонију Црнојевић, ћерку Ђурђа Црнојевића,[3] са којим је имао сина Анђела Загуровића, који је живео у Венецији.[4]

Штампање

уреди

Штампарија Црнојевића постајала је све до 1496. године, под управом јеромонаха Макарија и под покровитељством Ђурђа Црнојевића, владара Црне Горе. Након затварања штампарије, типови који су се користили у његовој штампарији остају у манастиру посвећеном рођењу Богородице на Цетињу, све док их Јеролим Загуровић не пронађе мало пре 1569. године. Јеролим Загуровић је узевши типове који су се користили у штампарији Црнојевића, отишао у Венецију и основао своју штампарију, 1569. године.[5] Из нешто каснијих радова из штампарије Загуровић, могло се видети да је Јеролим поред типова за штампање из штампарије Црнојевића користио и своје.[6] У штампарији Загуровић књиге су штампане на српскословенском језику.[7]

Један од мотива Јеролима Загуровића да оснује штампарију били су велики губици породичног пословања Загуровића узрокованих честим османским опсадама Котора.[5] Загуровић није имао формално теолошко образовање тако да је морао да ангажује Јакова из Камене реке, штампара блиском Српској православној цркви да уреди и лектира текстове пре штампања.[8]

Године 1569. непосредно након оснивања штампарије, Загуровић почиње са штампањем књиге Средњовековни псалтир и књигом Молитвеник 1570. године,[9][10] која је била последња књига писана на српскословенском језику све до друге половине 18. века.[11] Једина српска књига до друге половине 18. века штампана је 1638. године у Венецији од стране Бартоломеа Ђианија, али то је била копија књиге Средњовековни псалтир.[12] Након смрти Јеролима Загуровића, његову штампарију водио је Јаков из Камене реке, а након њега 1597. године преузима је Бартоломео Ђиани, који је затвара 1638. године.[13]

У поговору Псалтира који је штампао 1569. стоји: ...Тјемже мољу се и мил се дјеју појуштим или преписујуштим, ако аште будет што погрјешено, а ви исправљајте, и нас о сем благословите усрдно трудивша се от многими врјеменим, дондеже свршихом сие дјело, иже глагољет се Псалтир по грческому језику, а по српскому Пјевац.

Референце

уреди
  1. ^ Jakić 1866, стр. xxvi.
  2. ^ Zadruga 1993, стр. 148.
  3. ^ Milović 1986, стр. 174.
  4. ^ Biblioteka 1995, стр. 15.
  5. ^ а б Zadruga 1993, стр. 435.
  6. ^ Radojičić 1952, стр. 18.
  7. ^ sekcija 1970, стр. 119.
  8. ^ biblioteka 1985, стр. 62.
  9. ^ Đuro Šurmin 1808, стр. 243.
  10. ^ Biblioteka 1995, стр. 26.
  11. ^ Jurić 1956, стр. 44.
  12. ^ Samardžić 1993, стр. 409.
  13. ^ (Greece) 2005, стр. 66.

Литература

уреди