Отворите главни мени

Јово Бијелић (Јасење код Козарске Дубице, 18. новембар 1914Београд, 25. мај 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

ЈОВО БИЈЕЛИЋ
Jovo Bijelic.jpg
Јово Бијелић
Датум рођења(1914-11-18)18. новембар 1914.
Место рођењаЈасење код Козарске Дубице
 Аустроугарска
Датум смрти25. мај 1986.(1986-05-25) (71 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинпуковник милиције
Народни херој од23. јул 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Орден рада са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 18. новембра 1914. у Јасењу, Аустроугарска. Прије почетка Другог свјетског рата био је земљорадник. Члан КПЈ је од 1942.

У НОБ је ступио 1941. Почетком рата ступио је у Прву партизанску чету 2. батаљона 2. крајишког одреда. Истакао се у борбама као пушкомитраљезац на Крушковцу, Новоселцу, Веријама, Драксенићу, око Босанске Дубице...

У нападу на Мраковицу ликвидира непријатељске предстраже, заробљава пушкомитраљез. Његова десетина заробила је 20 усташа и велике количине оружја. У фебруару 1942. године, кад је непријатељ напредовао од Дубице према Приједору, својом десетином га је изненадио и натјерао на повлачење. Тада је Бијелић је био теже рањен. Априла 1942. године као митраљезац учествовао је у ударној групи у нападу на Босанску Дубицу. Јово је бранио мост на Уни и није дао непријатељу да му пристигне појачање.

Маја 1942. године у нападу на Приједор Јово је био водник. Ликвидирао је упориште на жељезничкој станици, одузео бацаче од усташа и омогућио партизанима продирање у град. Потом је постао је замјеник командира чете.

При формирању 5. козарске бригаде био је замјеник командира 1. чете 2. батаљона. У свим борбама које је водила бригада на Бихаћу, Босанском Новом, Босанској Крупи истакао се као један од најхрабријих пушкомитраљезаца у јединици. Маја 1943. године на народном збору истакнут је као пример јунаштва. Са 5. козарском бригадом учествовао је у борбама против четника у централној Босни.

Марта 1944, био је постављен за комесара команде места у Скендер-Вакуфу и истовремено биран за члана Бироа Среског комитета КПЈ за Котор Варош. На тој је функцији остао до августа 1945, када је прешао у Народну милицију. Након тога је учествовао у акцијама на ликвидацији четничко-крижарских група око Бањалуке.

Пензионисан је у чину пуковника Народне милиције, након чега је такође био активан друштвено-политички радник.

Умро је 25. маја 1986. године у Београду, а сахрањен је у Бањалуци.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.[1]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди