Јосиф Руњанин (Винковци, 8. децембар 1821Нови Сад, 2. фебруар 1878) био је српски композитор.

Јосиф Руњанин
Лични подаци
Датум рођења(1821-12-08)8. децембар 1821.
Место рођењаВинковци, Аустријско царство
Датум смрти2. фебруар 1878.(1878-02-02) (56 год.)
Место смртиНови Сад, Аустроугарска

Биографија уреди

Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, али је пореклом из села Руњани код Лознице.[1] Породица се одатле прво преселила у Бијељину, затим у Славонију, а на крају у Срем. Родитељи су му били Игњатије и Софија, а супруга Отилија са којом је имао ћерку Вилхелмину.[2]

Јосиф Руњанин је познат по композицији Лијепа наша домовино, која је данас химна Републике Хрватске.[3]

Као кадет у Глини, нашавши се у друштву илирских родољуба, компоновао је 1846. године мелодију на текст Антуна Михановића[4] "Хрватска домовина", коју је први хармонизовао В. Лихтенегер (Sbirka različitih četveropjevah mužkoga sbora II Zagreb 1862). Према изјави Руњаниновог братића Николе Руњанина, мелодија је „исхитрена“ према мелодији једне италијанске песме, Кухач је касније нашао да је то врло слободна прерада дуета из трећег чина Доницетијеве опере Лучија од Ламермура.[5]

Приликом изложбе Хрватско-славонског господарског друштва 1891. у Загребу певана је као „хрватска химна“, под насловом Лијепа наша домовина.

Руњанин је познат и као композитор родољубиве песме Радо иде Србин у војнике[3] за коју је текст написао Васа Живковић. Ову његову композицију користио је Чајковски у свом Словенском маршу и Јохан Штраус Син у свом Српском кадрилу.

Руњанин је умро у Новом Саду 1878. године, где почива на Успенском гробљу. Кућа у којој је Руњанин живео у Новом Саду је постојала до 2013. године, када се због небриге срушила.[6]

Референце уреди

  1. ^ www.glas-javnosti.rs, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ Радован Сремац: Порекло официра и композитора Јосифа Руњанина (Винковци, 1821 – Нови Сад, 1878) (Порекло, 9. јануар 2021)
  3. ^ а б Rado ide Srbin u Vojnike“ i „Lijepa naša“ je napisao Srbin iz Loznice!”. Koreni. 9. 9. 2017. Архивирано из оригинала 29. 04. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  4. ^ Марко Грчић: "Ријечи, ријечи, ријечи", Загреб 2008. године
  5. ^ Текст др Крешимира Ковачевића проф Музичке академије Загреб у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1968. том 7 pp. 118.
  6. ^ „Блиц, 24.9.2013.”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 24. 09. 2013. 

Спољашње везе уреди