Јошевик
Јошевик (алб. Jasheviku) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. познато као Јешевик (алб. Jeshevik)
Јошевик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  25 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 58′ 02″ С; 20° 48′ 35″ И / 42.96722° С; 20.80972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 566 m |
.svg)  Јошевик Јошевик на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Географија
уредиЈошевик је између Ибра и ушћа његових притока Бреснице и Бањске Реке. Куће су у долини Бањске Реке и по странама косе на десној страни реке, скупно чине насеље мање разбијеног типа. Вода се захвата с два извора, један је у Старом Селу а други код кафане; у потесу извори су код Мечкине Рупе, у Дреновим Њивама и Врућа Вода, сумпоровита, у кориту Бресничке Реке. Поред пута, који води из Јошевика за Валач, има озидана чесма с каменим коритом, на којој се поји стока, а лети се са ње узима вода за домаће потребе. Стока се поји и на Бањској Реци, која протиче кроз село и недалеко утиче у Ибар, и на Великој Реци, која извире у Дубоком Долу у потесу Јанкова Потока. Речице плаве њиве, али им не наносе штете. Кроз село воде путеви Валач–Житковац и државна Џада од Митровице за Бањску. Њиве су у Равни између Бањске Реке и Ибра и на местима која се називају: Клече, Поље, Дренове Њиве, Караул–Њива, Стара Кућа, Бела Њива; ливаде су код Вруће Воде а испаше у планини Каменици на местима Милошком Потоку, Правом Потоку, Мечкиној Рупи, Осоју, Чукари и Ровинама; шуме су у Петкову Потоку, Клечу и по Великој Шуми.
Историја
уредиГробље је у Дубљу ниже кућа. Године 1948. у селу је било 47 становника. Назив села забележен је око 1316. и 1711. године, као село Јошева. Оно је било на месту Старом Селу, па се с тог места поместило око 1870. године.
Порекло становништва по родовима
уредиИз Старог Села преселили су се:[1]
- Читлучани, Гвозденовић, 1 кућа, Петровићи, 2 куће, Спасојевић, 1 кућа, слава Св, Лука, мала слава Недеља по Крстовдану, су Ровчани дошли из околине Никшића, а непосредно из колашинског Читлука.
- Антонијевић, 1 кућа, слава Св. Александрије (30. VIII), је Васојевић, нема мушких потомака.
- Минић, 1 кућа, је од Лопаћана из Бојиновића у ибарском Колашину, из Лопата у Васојевићима, без мушких потомака.
- Вуловић, 1 кућа, Св. Јован, мала слава Недеља по Петровдану, је досељен из Кола, краја Валача, старином однекуд са Косова; исти род са Вуловићима у Вилишту.
- Миљковићи, 2 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, овамо прешли из Бањске Реке.
Демографија
уредиПрема проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово место је имало 25 становника, насеље има српску етничку већину.[2][3]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 47 | 62 | 70 | 82 | 89 | 113 | 25 |
 |
Референце
уреди- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
