Југо (аутомобил)

Yugo
Yugo
	Југо из првих серија
Преглед
Произвођач	Застава аутомобили
Познат као	Zastava Jugo Zastava Yugo Yugo Koral Yugo GV/GVL/GVX/GVC/GVplus Yugo Cabrio Yugo Tempo Yugo Ciao Zastava Koral Zastava Koral In/In L
Производња	1980-2008
Монтажа	Крагујевац, Србија (Југославија)
Каросерија и шасија
Класа	A - мали градски ауто
Каросерија	хечбек
Распоред	предњи попречно постављени мотор, погон напред
Слични	Фијат 127 Аутобјанки А112
Погонски агрегат
Мотор	четворотактни; линијски са 4 цилиндра; 903, 1116, 1124 и 1301 cm3
Степен преноса	4-степени (мануелни); 5-степени (мануелни); 3-степени (аутоматски)
Величине
Међуосовинско; растојање	2150 mm
Дужина	3490 mm
Ширина	1542 mm
Висина	1390 mm
Маса	700 - 883 kg

„Југо” (Yugo), „југо корал” (Yugo Koral), „југо темпо” (Yugo Tempo) или „застава корал” (Zastava Koral), је аутомобил који се производио у фабрици Застава у Крагујевцу, у Србији.

ИсторијатУреди

ОсновеУреди

Аутобјанки А112

Фијат 127

Прича о најпознатијем аутомобилу са ових простора потиче још из 60-их година. У то време је британски Мини био убедљиво најпопуларнији мали аутомобил у Европи, пре свега због своје концепције са предњим погоном и предње попречно постављеним мотором. Та популарност није прошла незапажено код ривала, а посебно код Фијата, који је сматран за најуспешнијег европског произвођача малих аутомобила. Тада је Фијатова палета малих аутомобила била сачињена од модела 500 и 600, са мотором у задњем делу аута. Након завршетка производње модела 600 у Италији, представљен је наследник Фијат 850, у ком је дебитовао мотор од 903 кубика, најпознатији мотор уграђиван у Југа. Фијат ни крајем 60-их није био сигуран да ли је Минијева концепција исправна одлука, па је одлучено да се модел са овом концепцијом појави под именом Аутобјанки, Фијатове дивизије која је испитивала реакцију тржишта на одређене иновације. Фијат је то већ радио са моделом Аутобјанки Примула, који је био заморче за Фијат 128. Нови модел Аутобјанки А112, представљен 1969. је био први прави италијански одговор на Мини, и он се може сматрати претечом Југа. Овај ауто је био врло популаран, a произведено је више од милион примерака до 1986. Због успеха A112-ице, Фијат одлучује да овакав концепт примени и на свом малом аутомобилу, моделу 127, представљеном 1972. који је исте године добио титулу за Европски аутомобил године. Фијат 127 је био још успешнији, са више од 3 милиона произведених примерака. Југо није могао имати бољи педигре од ова два рођака.

РазвојУреди

Историја Југа почиње 1971. када након представљања модела 101, руководство фабрике одлучује да избаци нови модерно дизајнирани ауто, позициониран између Заставе 750 и Заставе 101, а затим би и заменио модел 750. Такође је одлучено да ауто буде сопствене конструкције, јер је руководство сматрало да фабрика има довољно ресурса за то. Међутим, све то је стављено у други план због освајања производње тада новог модела 101. Тек је 1975. представљен пројекат новог модела који је понео ознаку „Застава 102.” То ће бити возило модерне концепције са предњим погоном и попречно постављеним мотором напред, конкурентно у својој класи (Фијат 127, Рено 5 и Фолксваген Поло). Потписан је и уговор о техничкој и логистичкој подршци Фијата при конструкцији новог модела, па је тиме Застава стекла увид у техничку документацију Фијата 127. На основу цртежа и гипсаних модела у размери 1:5 рађених у Институту за аутомобиле у Крагујевцу, одабран је дизајн екстеријера и ентеријера новог аута, а затим се приступило и изради документације за прототип и изради појединих механичких делова, на којима се видео утицај Фијата 127 и веће Заставе 101. 2. октобра 1978. је ручно израђена прва Застава 102, као резултат рада стилиста и конструктора из Крагујевца. Израђено је још 3 прототипа, који су подвргнути тестирању у Југославији и Италији, а један од њих, зелени, је поклоњен Јосипу Брозу Титу, приликом његове посете Крагујевцу, а слика тог аута је прва слика Југа икада објављена. Цена једног таквог, ручно склопљеног прототипа је процењена на око 12 милиона долара. 1979. је израђено још 10 прототипа за даља испитивања. Пошто је дизајнерски био потпуно конкурентан, остало је да се одлучи која ће бити моторизација. У неке од прототипа убачен је мотор са Заставе 101, од 1116 кубика и 55 КС, а у друге мотор од 848 кубика и 31 КС. Од слабијег мотора се одустало јер је био преслаб, а од јачег јер би значајно дигао цену аута, и приближио га скупљем „Стојадину.” На крају је одлучено да се купи лиценца за мотор од 903 кубика и 45 КС, добро познат са Фијата 127 и Аутобјанкија А112. Крајем исте године је одржан конкурс за комерцијално име новог модела, а међу 3000 предлога победио је назив Југо, који се добро уклапао у тренд именовања аутомобила по ветровима.

ЕволуцијаУреди

Рани модел Југа

Југо 45А

Југо Кабрио

Корал Ин

На Сајму аутомобила у Београду 1980. званично је представљен модел Застава Југо 45. 45 је означавало снагу мотора у КС. Био је то ауто дугачак 3.490 милиметара, широк 1.542 милиметра, висок 1.335 милиметара, међуосовинско растојање било му је 2.150 милиметара. Био је тежак 725 килограма, са мотором од 903 кубика и 45 КС при 6000 о/мин, развијао је 62 Nm при 3.400 о/мин. Максимална брзина била му је 135 km/h и имао је мењач са 4 брзине. Ове карактеристике јасно указују на сличност са Фијатом 127, али је Југо несумњиво био домаћи аутомобил. Већ на сајму је почела и авансна уплата, а затим и кроз продајну мрежу у читавој земљи. Обећано је да ће први примерци бити испоручени у децембру исте године. Серијска производња почела је 11. новембра, али су ти први примерци склапани све до 28. када је први серијски произведени Југо сишао са траке, непосредно пред државни празник. До краја године произведено је свега 36 аутомобила. 1981. је произведено 9.715 примерака, а 1982. 14.414. 1983. су на Сајму у Београду представљене прве варијанте Југа, Застава Југо 45Л, Застава Југо 55 и 55Л. Модели са додатим Л имали су нешто богатију опрему, са тапацирима врата од велура, наслонима за главу на предњим седиштима, задњи бочни прозор који је могуће отварати, рикверц светло, итд. Модел Југо 55 имао је јачи мотор из Заставе 101, са 1116 кубика и 55 КС, а могао је да достигне 145 km/h. Исте године долази до промене имена из Jugo у Yugo, назив примеренији страним тржиштима. Почиње и извоз у Велику Британију, Холандију, итд. Ове године је произведено 22.738 Југа. 1984. се планира извоз у Сједињене Америчке Државе, па су стога тамо послата 3 Југа који нису задовољили тамошње стандарде. Да би испунили те стандарде било је потребно извршити више од 400 измена. Након што су те измене извршене аутомобили су послати у САД на даља испитивања. Те године је произведено 33.392 примерка. 1985. почиње званичан извоз Југа у САД, који на том тржишту наступа као Југо ГВ (ГВ је скраћеница од „Grand Value” или велика вредност). Први брод са контингентом Југа ГВ је испловио из луке Бар 31. јула. а у Америци је продато 3.895 аутомобила. На домаћем тржишту су укинути модели Југо 45 и 55, јер фабрика није могла да производи превише варијација истог модела. Укупна производња је те године изнела 41.274 аутомобила. 1986. модели 45Л и 55Л мењају имена у 45А и 55А где „А” означава Америку. У суштини, то је само Југо ГВ за домаће тржиште, јер садржи све техничке измене са тог модела. Неколико месеци касније појављују се и модели 45Е и 55Е, где „Е” означава Економик, односно модел са нешто сиромашнијом опремом. Те године је произведено рекордних 86.492 примерка, чиме Југо постаје најтраженији Заставин аутомобил, а на америчко тржиште је пласирано 35.910 примерака, чиме је оно постало највеће за Заставу. 1987. појављују се нови модели како за америчко, тако и за домаће тржиште. У Америци представљени су следећи модели: GV Plus - основни модел са више опреме (интегрисана светла за вожњу уназад у задњу светлосну групу, GVX - X потиче од eXtreme, има мотор од 1300 кубика и 65 КС, светла за маглу напред и позади, алуминијумске фелне, итд, GVS - спортски модел са разним украсима, има мотор од 1100 кубика и 60 КС, GVL - са луксузнијом опремом и GVC - кабриолет верзија, коме је ојачан оквир ветробрана због безбедности, па стога није било потребе за рол-баром. Имао је кров којим се управљало електричним путем. Пошто су све измене значајно подигле цену, нудио се само са најјачим мотором. Ова палета је била за моделску годину 1988, а у Америци је продато рекордних 48.617 примерака. На домаћем тржишту додати су модел 45АX, 45EX, 55AX и 55EX, који су се од модела 45А, 45E, 55A и 55E, разликовали по неким додатним опцијама, као што су наслони за главу, интегрисана рикверц светла у задњу светлосну групу (на 55АX) и антена. Ове године је произведено 103.157 примерака. 1988. због популарности овог аута, име Југо (Yugo) се проширује на све моделе из Крагујевца. Југо добија име Корал, а са њим и нове верзије: Корал 45, Корал 55 и Корал 65, са моторима од 903 кубика и 45 КС, 1116 кубика и 55 КС и 1300 кубика и 65 КС. Производња се зауставила на 112.453 примерка, а у Америци је продато 31.583 примерка. 1989. појавио се модел Корал 60 са 60 КС и мотором од 1116 кубика, као и кабриолет за европско тржиште под називом Југо Кабрио. Такође, појавили су се и модели Корал 60 ЕФИ и Корал 65 ЕФИ (са истим мотором као на Флориди 1.3 ЕФИ), са Бошовим електронским убризгавањем горива, типа Motronic MP 3.1. Те године произведено је 124.913 примерака, а на америчком тржишту продаја пада на 10.391 примерак. 1990. су понуђене верзије Корал 45 и Корал 55 Јуниор, као улазни модели. Исте године Иноћенти, италијанска марка за јефтине аутомобиле, под власништвом Фијата, склапа уговор са Заставом о продаји Југа на италијанском тржишту, под именом Иноћенти Корал, у верзијама Корал 45, Корал 55, Кабрио 65. Идеја је била да се палета производа овог произвођача прошири, јер су тада нудили само модел под именом Иноћенти Мини, базиран на британском Минију. Југо се у Италији нудио до 1993. Производња је достигла 91.872 примерка те године, а у Америци је продато 5.659 возила. 1991. је уведен Реноов 3-брзински аутоматски мењач, специјално за америчко тржиште. Мања количина Корала са аутоматским мењачем је испоручена и на домаћем тржишту. Тада је у Америци са лагера продато 2.509 примерака и још 1.311 наредне године. 1992. наступају санкције Југославији, па извоз стаје и обим производње се значајно смањује. Гама модела остаје непромењена до 1994. када се уводе два нова модела: Корал C и Корал CL. Корал C је био модел са нешто побољшаном опремом, док је CL служио као Корал са најјачом опремом. Од стандардног Корала разликовао се по новим дубоким браницима, задњим спојлером, ретровизорима подесивим из унутрашњости, новом маском хладњака, тзв. катапулт седиштима, тапацираним вратима, итд. 1995. целокупна гама Корал мења име у Темпо, а са њим долазе и нове измене. На све моделе из гаме примењене су неке измене са модела за страна тржишта (ретровизори), затим четвртасти бочни жмигавци, једноделна предња маска, нова инструмент табла, итд. Моторизација је остала иста. 1998. на моделима са електронским убризгавањем горива, долази до замене старог Бошовог система Motronic MP 3.1 са новијим, исто Бошовим, Motronic M4.6. Ти модели су означавани као Темпо 1.1i и 1.3i. Крајем исте године припремљен је наследник за модел CL, Ciao, али је због бомбардовања представљен тек 2000. У визуелном погледу није се много разликовао од CL-а, имао је само другачији задњи спојлер. Боје на овом моделу су биле двослојне, а самим тим и постојаније. Огибљење је спуштено што му је давало добру управљивост и добро понашање у кривинама, а од опреме имао је централно закључавање, радио, светла за маглу, треће стоп светло, задње наслоне за главу, обојене ретровизоре, кожни жути волан, другачија седишта са бочном потпором, итд. 2000. је, у сарадњи са француском дизајнерском кућом Heuliez, упоредо са флоридом, редизајниран и југо. Тада је дошло до повратка имену Корал, а нови модел се звао Корал Ин. На њему је извршено 123 измене. Сама конструкција није мењана, али је визуелно доста промењен. Додати су нови браници, маска хладњака, задњи спојлер, нови ентеријер. Током 2001. овај модел је почео да се продаје у пилот серији, а серијска производња је почела 2002. Исте године нерестилизовани модели су преименовани у Застава Корал. На новом моделу долази и до обнављања моторизације, па је уведен Пежоов бензински мотор од 1124 кубика и 60 КС, поред добро познатих агрегата, с тим што је најмањи мотор од 903 кубика избачен из понуде. Последње измене су извршене 2007. када су уведени ретровизори са фијата сеићента и нова дигитална инструмент табла. Од 1980. до 2008. произведено је 794.428 примерака. Последњи југо носио је ознаку Застава Корал Ин 1.1 са серијским бројем каросерије 1116076 и бројем мотора 1628756. На путевима се још увек вози доста „југића” и он данас спада у најчешће аутомобиле у Србији. Иако ни најстарији модели нису добили статус олдтајмера, нема сумње да ће се то десити у будућности, јер постоје клубови љубитеља овог аутомобила и марке Застава уопште, као што су Застава Фан Клуб или Југо Фан Клуб.

Извозна тржиштаУреди

Југо у Пољској

Југо Комби за британско тржиште

Југо у Чилеу

Југо Кабрио у Немачкој

Као и већина Заставиних модела, Југо се извозио на већину европских тржишта (Велика Британија, где је постојала радионица која је вршила преправке и уграђивала неке делове специјално за то тржиште, Немачка, Холандија, Грчка, Француска, Пољска, где је Југо чак склапан у CKD китовима у компанији DAMIS у периоду између 1997. и 2000. итд), као и на ваневропска тржишта: Чиле, Еквадор, Нови Зеланд, Египат, Канада, где је основни модел продаван под ознаком Југо ГЛ. Ипак, најбитније извозно тржиште биле су Сједињене Америчке Државе.

Извоз у САДУреди

Југо за америчко тржиште

За извоз у САД најзаслужнији је амерички бизнисмен Миро Кефурт, који се бавио увозом аутомобила из Источне Европе у САД. Још 1982. он је контактирао Заставу с идејом о увозу Југа у САД. Основна замисао је била у томе што мотори са мање од 50 КС нису подлегали тадашњим еколошким нормама и другим прописима. Затим је основао фирму која би се бавила увозом Југа, под именом Yugo Cars Inc. у Калифорнији. Након одобрења Фијата, он почиње да прави планове о увозу. Прва 3 (црвени, плави, бели) модела су представљена на Салону Аутомобила у Лос Анђелесу 1984. Идеја се базирала на ниској почетној цени од 4500 долара (11000 долара данас) и невероватној гаранцији од 10 година или 160.000 километара. Иако су први утисци били позитивни, Југо није успео да прође строге тестове за издувне гасове. Кефурт није имао новца да изврши потребне измене, а Застава није била вољна то да уради. Тада на сцену ступа Малколм Бриклин, који још у току трајања Салона аутомобила у Лос Анђелесу лети за Југославију да се укључи у преговоре за Југа. Највише га је привукла ниска почетна цена. Након што је сазнао да Кефурт поседује право на првих 5.000 возила, Бриклин га контактира и откупљује његову фирму за 50.000 долара, а самим тим и те аутомобиле. Бриклин је са Југом имао много веће планове од Кефурта. Желео је од Југа да направи општепознати бренд са више модела. Успео да натера Заставу да уради 400 измена да би ауто био хомологован за америчко тржиште. Док је био у Крагујевцу, Бриклин је тестирао Југо 45, и за њега је имао само речи критике. Да би Југо дошао у Америку, прво је мотор морао да буде замењен. Јединицу од 903 кубика заменила је већа од 1116 кубика са 55 КС, што је повећало максималну брзину на 138 km/h. Такође, промењени су материјали у ентеријеру и повећана безбедност. Укупно је спроведенo око 500 измена. За разлику од Кефурта, који планирао да продаје Југа само у Калифорнији, Бриклин је седиште фирме преместио у Њу Џерси. Да би основао салоне у САД Бриклин је запослио Била Прајора, а за маркетинг је био задужен Тони Киминера. У сарадњи са Заставом донета је одлука да се модели за америчко тржиште склапају на посебној траци, где би радили боље обучени радници. Ова одлука је проистекла из стања које су Бриклин и Киминера затекли у фабрици, где су видели раднике како пуше на радном месту, а неке и како спавају у готовим аутомобилима. У почетку је понуђен један модел, ГВ. Био је то најјефтинији ауто на америчком тржишту са ценом од 3.990 долара (данас 9.490 долара). Други најјефтинији нови ауто био је Хјундаи ексел, са ценом од 5.200 долара (12.300 долара). Магазини су одмах тестирали нови модел. Motor Week је био један од првих који је тестирао Југа. Забележили су да квалитет ентеријера није био најсјанији, што је било у складу са ценом, али су похвале стигле на рачун искористивости простора. Новинари су критиковали и потрошњу од 9.4 литра на 100 километара у гради, односно 7.6 на аутопуту, што је било много за тако мали ауто. Такође су похвалили понашање у кривинама и кочнице с обзиром на цену, а и убрзање од 16 секунди му је било боље од неких моћнијих модела. Test Drive Junkie је био потпуно критичан. Критиковали су квалитет израде, буку, неке безбедносне детаље, као и то што су се седишта померала по шинама у току вожње. 1987. је била најуспешнија, па су за наредну годину уведени модели GV Plus, GVX, GVS, GVL и GVC. Главни купци су били студенти, пензионери, породични људи којима је Југо био други или трећи ауто. Иако је палета производа проширена, долази до константног пада продаје. Ни увођење аутоматског мењача и мотора са електронским убризгавањем горива није помогло и са увођењем санкција 1992. Застава се повлачи са америчког тржишта. Занимљиво је да су многи премијум произвођачи откупили преостале залихе „југића” и поклањали их приликом куповине неког од њихових модела. Ту се посебно издвојио Кадилак који дуго нудио Југо без надокнаде уз скупоцени модел Аланте од 55.000 долара. Бриклин је 1998. склопио нови уговор са Заставом о продаји Југа у САД, где је нови дистрибутер требало да буде фирма под именом ZMW (Zastava Motor Works), али је од тога одустао када је БМВ запретио тужбом због имена.

ПопуларностУреди

Иако је у Србији Југо још увек врло популаран због ниске цене и ниске цене делова, као и због прераде на течни нафтни гас, која доста смањује потрошњу, на интернету и у Америци Југа сматрају за једног од најгорих аутомобила икада. У тренутку кад се појавио, Југо је био једини источноевропски ауто на америчком тржишту, па Американци нису знали колико је он бољи од већине њих. Упркос труду фабрике и увозника, Југов ниво квалитета није био адекватан за прохтеве америчких купаца. Због веома ниске цене, многи власници су се понашали немарно. Занемаривали су и основно одржавање, као што је замена уља, што Југо није могао издржати. Али ипак, они власници који су се придржавали упутстава и вршили редовно одржавање углавном су имали речи хвале. Познат је и случај Лесли Плухар, где је наводно ветар од 80 km/h одувао Југо који је она возила преко моста Макинак у савезној држави Мичиген 1989. У тужби коју је поднела њена породица ни у једном тренутку није тврђено да је ветар преврнуо ауто, већ да је она изгубила контролу и погинула. Југо се такође појављује у великом броју филмова и серија, као и музичких спотова.

Филмови

Песме - видео спотови

Металика - „The Day That Never Comes“ (на 5:35)
Пол Шанклин: „In a Yugo“ (пародија песме Елвиса Прислија „In a ghetto“)
Забрањено пушење: „Југо 45“

МоделиУреди

назив модела	производња	опис модела

Zastava Jugo/Yugo 45	1980—1985	Основни модел Југа, са мотором од 903 cm³ и 45 КС.
Zastava Jugo/Yugo 45L	1983—1986	Лукс модел, са тапациром од велура на вратима, грејачима задњег стакла, наслонима за главу, задњим прозорима који се могу отворити, пластичном ручицом мењача, показивачем расхладне течности, брзиномером који показује до 180 km/h, рикверц светлом испод задњег браника, малим спојлером испод предњег браника, пластичним усмеривачем ваздуха на хауби, бочном гуменом лајсном и са фелнама са полураткапнама и натписом „Застава.”
Zastava Jugo/Yugo 55	1983—1985	Иста опрема као Југо 45, само са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.
Zastava Jugo/Yugo 55L	1983—1986	Иста опрема као Југо 45L, само са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.

Zastava Yugo 45А	1986—1988	Нови основни модел, технички сродник модела Југо ГВ. Има мотор од 903 cm³ и 45 КС.
Zastava Yugo 45АX	1987—1988	Побољшани модел, са наслонима за главу и антеном.
Zastava Yugo 55А	1986—1988	Основни модел са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.
Zastava Yugo 55АX	1987—1988	Побољшани модел, са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.
Zastava Yugo 45Е	1986—1988	Основни модел, са мотором од 903 cm³ са 45 КС.
Zastava Yugo 45ЕX	1987—1988	Oсновни модел, са додатим наслонима за главу и антеном, са мотором од 903 cm³ и 45 КС.
Zastava Yugo 55Е	1986—1988	Иста опрема као и 45Е, само са мотором 1.116 cm³ и 55 КС.
Zastava Yugo 55ЕX	1987—1988	Иста опрема као и 45ЕX, са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.

Yugo GV	1985—1991	Основни модел за америчко тржиште са мотором од 1.116 cm³ са 55 КС.
Yugo GV Plus	1987—1991	Боље опремљени GV, са интегрисаним светлима за вожњу уназад у задњу светлосну групу.
Yugo GVS	1987—1991	Спортска варијанта са разним украсима и мотором од 1.116 cm³ и 60 КС.
Yugo GVL	1987—1991	Лукс модел за америчко тржиште, имао је смањену потрошњу горива, ручица мењача није морала да се потапа за активирање хода уназад, реконструсана су седишта и притиском на полугу су се померала унапред, уграђени су нови наслони за главу и пресвлаке седишта, уграђен је грејач задњег стакла, додате су црвене траке на браницима, интегрисано је светло за вожњу уназад у задњу светлосну групу, извршена је припрема за клима уређај, побољшане су кочнице, уграђени су нови пнеуматици и уведена је нова палета боја.
Yugo GVX	1987—1991	X потиче од eXtreme, има мотор од 1.301 cm³ са 65 КС, појачано квачило, измењен ентеријер, нове спортске бранике, алуминијумске фелне, нископрофилне пнеуматике, модификовану електричну инсталацију, спољне бочне облоге каросерије, петостепени мењач. Промотивна цена овог модела била је 5.699 долара.
Yugo GVC	1987—1991	Кабриолет варијанта, на бази модела GVX, са ојачаним рамом ветробрана, аутоматским подизањем крова. У пројектовању овог модела учествовала је и америчка компанија Jubbu Designers Inc специјализована у изради механизама за кровове кабриолета. Овај модел коштао је 8.300 долара.

Yugo Koral 45/55 Junior	1990.	Уводни модел, без светала за рикверц, десног ретровизора, задњим светлима као на првим моделима, са мотором од 903 cm³ са 45 КС односно 1.116 cm³ са 55 КС.
Yugo Koral 45	1988—1995	Основни модел, са мотором од 903 cm³ са 45 КС. Од измена додат му је десни ретровизор, уграђена нова маска хладњака, црвена украсна трака на браницима, итд.
Yugo Koral 45L	?	Иноћенти Корал за југословенско тржиште, са мотором од 903 cm³ са 45 КС.
Yugo Koral 45F	?	Комби верзија, са додатим пластичним делом на задњем крају и носивошћу од 360 kg, са мотором од 903 cm³ са 45 КС.
Yugo Koral 55	1988—1995	Иста опрема као и Корал 45, са мотором од 1.116 cm³ и 55 КС.
Yugo Koral 55F	?	Комби верзија са мотором од 1.116 cm³ са 55 КС.
Yugo Koral 55L	?	Иноћенти Корал за југословенско тржиште, са мотором од 1.116 cm³ са 55 КС.
Yugo Koral 60	1989—1995	Иста опрема као и Корал 55, са мотором од 1.116 cm³ и 60 КС.
Yugo Koral 60 EFI	1989—1995	Иста опрема као и Корал 60, са мотором од 1.116 cm³ са електронским убризгавањем и 63 КС.
Yugo Koral 65	1988—1995	Иста опрема као и Корал 60, са додатком халогених фарова, са мотором од 1.301 cm³ и 65 КС.
Yugo Koral 65 EFI	1989—1995	Иста опрема као и Корал 65, са мотором од 1.301 cm³ са електронским убризгавањем и 68 КС.
Yugo Cabrio	1989—2008	Кабриолет за европско тржиште, нуђен са моторима од 1.116 cm³ и 60 КС, 1.301 cm³ и 65 КС и 1.301 cm³ са електронским убризгавањем и 68 КС. На овај модел су примењиване све измене као и за стандардни југо. Последњих година производње овај модел је рађен искључиво по наруџбини. Произведено је само око 500 примерака.
Innocenti Koral/Cabrio	1990—1992	Верзија за италијанско тржиште, продавана као иноћенти корал/кабрио. На Корал су су уграђивали мотори од 903 cm³ са 45 KС и 1.116 cm³ и 55 КС, а на Кабрио 1.301 cm³ и 65 КС. Ови модели се распознају по дубоким браницима, као и иноћенти ознакама.
Yugo Koral C	1994—1995	Побољшани модел из 1994.
Yugo Koral CL	1994—1998	Побољшани модел из 1994, са новим браницима, ретровизорима подесивим из кабине, новом инструмент таблом, маском хладњака, спојлером, катапулт седиштима, другачијом тканином на вратима, итд.

Yugo Tempo 1.0E/1.1/1.3/1.1 EFI/1.3 EFI	1995—2003	Основни модел из 1995, са новом маском хладњака из једног дела, четвртастим бочним жмигавцима, бочним маркицама са ознаком Југо, новом инструмент таблом. Уграђивали су се мотори од 903 cm³ са 45 КС, од 1.116 cm³ 55 КС и 60 КС, од 1.116 cm³ са електронским убризгавањем и 63 КС, 1.301 cm³ са 65 КС, 1.301 cm³ са електронским убризгавањем и 68 КС. Од 1998. мотори 1.1 EFI и 1.3 EFI носе ознаке 1.1i и 1.3i.
Yugo Ciao	1998—2003	Рестилизовани CL, са новим задњим спојлером, кожним жутим воланом, спуштеним задњим вешањем, спортским седиштима, задњим наслонима за главу, централним закључавањем, радиом и ретровизорима у боји каросерије.

Zastava Koral	2002—2005	Темпо са новим називом из 2002. Мотор од 903 cm³ и 45 КС је избачен из понуде.
Zastava Koral In	2002-2008	Нови рестилизовани модел. Има нове бранике, спојлер, маску хладњака, ентеријер. Такође, постоји могућност уградње централног закључавања и задњих наслона за главу. Уграђивали су се исти мотори као на моделу Темпо, са изузетком мотора од 45 КС.
Zastava Koral In L	2002-2008	Модел са Пежоовим мотором од 1.124 cm³ и 60 КС.

Такође, нудили су се и специјални модели за милицију (са ротационим светлима и у плаво-белој комбинацији) под именом СУП, за хитне лекарске интервенције (са једним плавим ротационим светлом и у белој боји), од чега им и потиче име ХЛИ, као и модел за Ауто-мото савез Југославије, који је носио ознаку СПИ, а био је офарбан у жуто, и имао је једно наранџасто ротационо светло, знак АМСЈ и додатно светло на крову.

ПрототиповиУреди

Југо турбоУреди

1988. је на Сајму аутомобила у Београду представљен Југо са мотором од 1.116 ccm³ и 90 КС, са турбо-пуњачем. Идеја о Југу са турбо-пуњачем потиче још из 1986. и истраживачког рада Машинског факултета у Београду и ДМБ-а, под називом „Истраживање проблематике турбопуњења ОТО мотора.” На овај мотор уграђен је јапански турбо-пуњач, марке IHI, модел RHB 52. У његову вредност није се сумњало, пошто се налазио на многим аутомобилима познатих марки, као што је Ферари. Да би се избегло детонантно сагоревање смеше, као последице повећаног притиска, степен компресије је смањен са 9,2:1 на 7,5:1. Променом степена компресије није потпуно елиминисан ризик од неконтролисаних детонација, па је уграђен међухладњак, који би ваздух из турбине хладио на радну температуру. Такође, због повећане температуре издувни вентили су добили хлађење натријумом, а због повећаног оптерећења они су ојачани, као и њихове вођице. Измене је претрпела и издувна грана. На крају додат је и хладњак за уље, а додат је и Веберов карбуратор. Са овим изменама мотор је развијао 66 kW (90 КС) при 6000 о/мин, обртни момент од 130 Nm при 3000 о/мин. До 100 km/h убрзавао је за 9.9 секунди, са 2 одрасле особе. Максималну брзину од 170 km/h достизао је при 5300 о/мин. Од мана, дешавало се да му на узбрдицама понестане даха, што захтевало мењање степена преноса. Слична ствар се дешавала и при наглом убрзању на нижим обртајима. Ови недостаци могли су бити решени уградњом EFI система електронског убризгавања горива, као и већег међухладњака. Од других измена, укрућено му је вешање и скраћене су му опруге.

Yugo Sparco EditionУреди

Представљен је 2000. на Салону аутомобила у Београду. То је био југо којег је прерадила италијанска кућа за опремање спортских аутомобила, Спарко. Од измена, додата су му спортска седишта, волан, педале, специјални појасеви. Вешање је спуштено и укрућено, а измењене су и карактеристике 5. степена преноса. На овај модел уграђен је прилагођени мотор од 1.301 ccm³.

Југо ЕуроУреди

Југо Еуро је модел конструисан 1998. који је требало да буде нови Заставин модел за америчко тржиште. Малколм Бриклин, који је током 80-их већ продавао Заставине аутомобиле у Америци, решио је да се још једном опроба у томе крајем 90-их. Стога је контактирао Заставу, која је представила овај ауто. Југо Еуро је имао потпуно нови предњи део од фибергласа, са фаровима, маском и браником пореклом са флориде, што му повећавало дужину за 750 милиметара. Покретао га је мотор од 1301 ccm³ и 65 КС. Имао је 5-степени мануелни мењач. До 100 km/h убрзавао је за 12 секунди, и имао је максималну брзину од 155 km/h. Био је боље опремљен него било који други Југо, а списак опреме чинио је клима уређај, сатови за струју, притисак уља, итд. Оно што је требало да буде кључно у продаји овог модела били су веома ниски трошкови одржавања; уље је требало да се мења на 40.000 километара, а остала уља и филтери пре 200.000. Произведено је 4 примерка, од чега је само један завршио у САД, у Невади, у граду Хендерсону, где је био највећи салон Заставиних аутомобила у САД. Због бомбардовања и имена компаније која би увозила нови модел (ZMW (Zastava Motor Works)) цео посао је пропао.

Југо електраУреди

Југо електра

У августу 2002. је Застава у сарадњи београдским Електротехничким факултетом, Севером из Суботице и Крушиком из Ваљева представила први домаћи електрични аутомобил. Имао је асинхрони мотор, изум Николе Тесле. Ауто је имао само 2 места за путнике, јер је позади инсталиран акумулатор од 140 V и 60 Ah. Ауто је првенствено дизајниран за градску вожњу, а са једним пуњењем могао је прећи од 60 до 80 километара. Пуњење је трајало око 5 сати до максималног капацитета, а највећа брзина је била 90 km/h, док је идеална била око 60. Овај модел није угледао светлост дана, а данас се у Крагујевцу вози један југо са ознаком електра, мада са бензинским мотором.

Југо концепт из 2002.Уреди

Глобус Ауто 001, електрични аутомобил са дизајном концепта Југа из 2002.

На Сајму аутомобила у Београду 2002. Застава је представила пројекат модернизације југа. Нови модел имао потпуно нови предњи део, са дуплим огруглим фаровима и новим браником. Додати су и нови ретровизори. Задњи крај је потпуно промењен, са модернијим задњим вратима, задњим светлима и браником. Такође, уграђен је и нови ентеријер. Није ушао у серијску производњу, иако је ова модернизована каросерија искоришћена за електрични ауто фирме Глобус из Дебељаче, неколико година касније.

Застава Корал Ин Л ГТИУреди

2003. године на Сајму аутомобила у Београд представљен је Југо са Пежоовим 1.6 бензинским мотором са 98 КС, који се већ уграђивао на флориду. Са толиком снагом могао је да убрза до 100 km/h за мање од 10 секунди и достигне максималних 180 km/h. У питању је најснажнији мотор икад уграђен на Југа. Споља је изгледао идентично као Корал Ин, с тим што је офарбан у наранџасту и има два мала додатна усисника на предњем бранику. Каросерија је учвршћена на више места, на предњем трапу, врху амортизера и Б стубу. Ауто је спуштен да би се постигла већа стабилност. Поседовао је сва 4 самовентилирајућа диска. Од овог модела се одустало због превелике цене на тржишту.^[1]

Застава Корал Ин Куп КонцептУреди

2005. је на Сајму аутомобила представљен олакшани Југо припремљен за трке, који је могао да достигне 100 km/h за мање од 8 секунди. У њега је такође био уграђен Пежоов 1.6 мотор.

Југо са Тојотиним моторомУреди

2003. године у пет примерака Југа су за потребе испитивања уграђени Тојотини мотори 1SZ-FE од 1.000 кубика и 70 КС, са VVT-i системом варијабилног развода вентила.

Техничке карактеристикеУреди

МоториУреди

	45/ 1.0Е	55/1.1	60/1.1	60 EFI/1.1 EFI/1.1i	1.1i (Пежо)	65/1.3	65 EFI/1.3 EFI/1.3i
Запремина мотора	903 cm³	1116 cm³	1116 cm³	1116 cm³	1124 cm³	1299 cm³	1299 cm³
Степен компресије	9,0	9,2	9,2	9,2	9,7	9,2	9,2
Пречник x ход клипа	65 x 68	80 x 55,5	80 x 55,5	80 x 55,5	72 x 69	86,4 x 55,5	86,4 x 55,5
Снага мотора (kW / КС) при 6000 о/мин	33 kW / 45 КС при 6000 о/мин	40.5 kW / 55 КС при 6000 о/мин	45 kW / 60 КС при 5800 о/мин	47 kW / 63 КС при 5600 о/мин	44 kW / 60 КС при 5500 о/мин	48 kW / 65 КС при 6000 о/мин	48 kW / 65 КС при 6500 о/мин и 50 kW/68 КС при 5500 о/мин
Максимални обртни момент при о/мин	62,8 Nm / 3.300	77,5 Nm / 3.000	89 Nm / 3.600	85 Nm / 3.800	94 Nm / 3.500	98 Nm / 3.000	95 Nm . 3.800
Маса	750 kg	790 kg	790 kg	790 kg	830 kg	810 kg	830 kg
Максимална брзина	135 km/h	145 km/h	150 km/h	150 km/h	162 km/h	155 km/h	158 km/h
Убрзање (0-100 km/h)	20.09 сек.	16,75 сек.	15,5 сек.	15 сек.	14,4 сек.	14,5 сек.	13.8 сек.

Карактеристике аутомобилаУреди

	Југо
Тип каросерије	Путнички аутомобил са 5 седишта и 3 врата Кабриолет са 5 седишта и 2 врата
Мотор	Водено хлађени редни 4-цилиндрични
Гориво	Безоловни бензин
Точкови	135 R13/ 145 SR13/ 155/70 R13
Дужина	3.490 mm (3.550 mm Кабрио, 3.552 mm Корал Ин)
Ширина	1.542 mm
Висина	1.390 mm (1.400 mm Кабриолет)
Међуосовинско растојање	2.150 mm
Капацитет пртљажника	170 l
Капацитет пртљажника	450 l (спуштена задња седишта)
Капацитет резервоара	32 l
Пренос	Предњи погон, 4 брзински мењач + рикверц Предњи погон, 5 брзински мењач + рикверц Предњи погон, 3 брзински аутоматски мењач
Пречник заокрета	9,5m
Предње вешање	Независно са амортизерима двоструког дејства
Задње вешање	Независно са амортизерима двоструког дејства, попречни лиснати гибањ има функцију стабилизатора
Предње кочнице	Дискови, 227mm
Задње кочнице	Добоши, 186mm
Паљење	Контактно (45/1,0Е), електронско Bosch (остали модели)
Напајање горивом	Једногрли карбуратор IPM 32 MGV 33 (45), једногрли карбуратор IPM 32 MGV 12 (55), двогрли карбуратор Weber 7Y 2M-RA (60, 65), електронско убризгавање Bosch Motronic MP 3.1 (60 EFI, 65 EFI, од 1998. Bosch Motronic M4.6)
Разводни систем	Брегаста осовина у блоку (45), брегаста у глави (остали модели)

ЗанимљивостиУреди

Пред крај производње 2008. Застава је произвела одређен број нерестилизованих Корала 1.3 са аутоматским мењачем, који су заостали од извоза у Америку. Овакав Југо је био тада најјефтинији аутомобил са аутоматским мењачем на српском тржишту.
2005. године Југо је подвргнут тестовима на институту UVMV у Чешкој, овлашћеном од стране TÜV-а, чији је циљ био испитивање безбедности аутомобила, као и емисионих стандарда за моторе. Југо је тзв. креш-тест успео да положи, што је постигнуто ојачавањем виталних делова каросерије специјалним пенама и применом других лепкова за спајање делова каросерије. Мотор пореклом од Пежоа успео је да испуни Еуро 3 норму. Испуњавањем ових стандарда Југо је могао да се продаје на европском тржишту, и поред одсуства ваздушног јастука (у то време није био обавезан за аутомобиле Југове класе). Нажалост, до тога није дошло. Такође, поред Југа испитивана је и флорида која је такође ојачана.