Љиљана Хабјановић Ђуровић

српска књижевница

Љиљана Хабјановић Ђуровић (Крушевац, 6. септембар 1953) српска је списатељица.

Љиљана Хабјановић Ђуровић
Хабјановић Ђуровић на Сајму књига 2007.
Лични подаци
Датум рођења(1953-09-06)6. септембар 1953.(71 год.)
Место рођењаКрушевац, НР Србија, ФНР Југославија

Биографија

уреди

Завршила је крушевачку гимназију, а потом дипломирала на Економском факултету у Београду.[1] Радила је као новинар у југословенском часопису Дуга.

Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији српски писац од 1996. и најуспешнији српски писац у иностранству после 2000.[тражи се извор] Ауторка је 17 романа, 9 књига за децу и 1 збирке поезије. У иностранству joj је до новембра 2022. објављенa 51 књигa на 18 језика (чешки, енглески, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузински, албански, немачки, холандски и арапски). Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.

Поводом 25 година романа ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ и 20 година романа ПЕТКАНА издаје посебна јубиларна издања ових романа.

У Фиренци је 31. октобра 2012. године представила своје романе „Игра анђела“ и „Запис душе“ на италијанском језику, у Цркви Санта Кроче.[2]

Живи и ради у Београду, удата је за Милована Ђуровића и има сина Хаџи-Александра Ђуровића.

 
Љиљана Хабјановић Ђуровић 2012. на сајму књига

Признања

уреди

Одликовања

уреди

Награде

уреди

Дела

уреди
 
Књиге на сајму у Београду 2012. године
 
На Сајму књига 2013. године
Романи
  • Јавна птица, (1988)
  • Ана Марија ме није волела, (1991)
  • Ива, (1994)
  • Србија пред огледалом, (1994)
  • Женски родослов, (1996)
  • Пауново перо (1999)
  • Петкана, (2001)
  • Игра анђела, (2003)
  • Свих жалосних радост, (2005)
  • Запис душе, (2007)
  • Вода из камена, (2009)
  • Сјај у оку звезде, (2012)[10]
  • Наш отац, (2014)
  • Гора Преображења, (2015)
  • Онда је дошла Добра Вила, (2016)
  • Со Земљи, (2018)
  • То је љубав слепа сила, (2020)
  • Кћери Светог Василија, (2022)
  • Тамо где је она (2024)[11]
Књиге за децу
  • Света Петка, (2017)
  • Ива и Анђео, (2017)
  • Ива и лутка, (2017)
  • Ива и Две фигуре, (2018)
  • Срећко и Стела, (2018)
  • Ива и Мала Марија, (2019)
  • Срећко и Палачинке, (2020)
  • Ива и музика, (2021)
  • Срећко и Божић, (2022)
  • Срећко и Верољупко (2024)
Друга дела
  • На путу ка Гори, збирка есеја и рефлексија (2019)
  • Жена у Хиландару, збирка поезије, двојезично на српском и руском (2020)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ NIN.RS. „LJiljana Habjanović-Đurović”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17. 
  2. ^ Признање Љиљани Хабјановић Ђуровић („Политика“, 5. новембар 2012)
  3. ^ „Orden Svetog Save Ljiljani Habjanović-Đurović”. Данас. 8. 1. 2007. Приступљено 28. 1. 2023. 
  4. ^ „Висока црквена одликовања заслужним прегаоцима (СПЦ, 25. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2016. 
  5. ^ „Љиљани Хабјановић Ђуровић у Москви уручен Орден Кнегиње Олге”. rt.rs. Приступљено 27. 11. 2024. 
  6. ^ Златни витез“ Љиљани Хабјановић Ђуровић”. Политика. 4. 5. 2011. Приступљено 15. 6. 2012. 
  7. ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић уручена Видовданска награда („Политика”, 29. јун 2016)
  8. ^ Љиљани Хабјановић Ђуровић награда фестивала у Инђији („Политика”, 1. јун 2020)
  9. ^ МЕДАЉА ПУШКИНА: Љиљана Хабјановић („Вечерње новости”, 30. новембар 2020)
  10. ^ „Представљена књига „Сјај у оку звезде. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  11. ^ Srbija, Euronews (2024-09-25). „"Tamo gde je ona": Ljiljana Habjanović Đurović najavila novi roman”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-18. 

Спољашње везе

уреди