Џамија Есме султаније

Џамија Есме Султаније или Чаршијска џамија налази се у централном делу Јајца. Изграђена је 1773. године и једина је џамија у Босни и Херцеговини која носи име по некој жени. Убраја се међу највредније споменике исламско—османске архитектуре у Јајцу и представља национални споменик Босне и Херцеговине. У потпуности је срушена 1993. године, а обновљена 2010. године

Џамија Есме султаније
Jajce – Džamija sultanije Esme.jpg
Џамија Есме султаније на мапи Босне и Херцеговине
Џамија Есме султаније
Џамија Есме султаније
Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
ЛокацијаЈајце
Координате44° 20′ 23″ СГШ; 17° 16′ 17″ ИГД / 44.3397968° СГШ; 17.2712927° ИГД / 44.3397968; 17.2712927
Религијаислам
ЕнтитетФедерација БиХ
ДржаваБосна и Херцеговина
УправаИсламска заједница у Босни и Херцеговини
Архитектонски опис
Стил архитектуреисламско—османски
ТворацСултанија Есмахан
Почетак изградње1753
2004
Завршетак изградње1773.
2010
Спецификације
Дужина9,49
Ширина9,55
Број минарета1

ИсторијатУреди

Џамија је грађена у периоду од 1753. до 1773. године, средствима Есме султаније, која је била удата за Мехмед-пашу Соколовића, тада намесника у Босни и и Херцеговини. Уз џамију су саграђени и шадрван, кућа за потребе Исламске заједнице и две зграде, а након тога формирано је и мезарје где су сахрањивани имами, мујезини, мутевелије и други знаменити људи Јајца.[1] Стара џамија припадала је централном поткуполном типу џамија, са накривљеним софама и каменим минатером, високом 29 m.[2][1]

Током рата у Босни и Херцеговини џамија је у потпуности срушена. Камен темељац за нову џамију постављен је 27. јуна 2003. године, а 2010. године је обновљена. Дугачка 9,49 m, широка 9,55 m и има један минарет.[3]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Džamija Esme sultanije u Jajcu: Sultanija dala nakit za izgradnju džamije i mostova na Vrbasu”. trt.net.tr. 21. 6. 2016. 
  2. ^ „Legenda o Esmi Sultaniji”. bosnjaci.net. 15. 6. 2019. 
  3. ^ „Čaršijske džamije”. visitjajce.com. Приступљено 20. 10. 2019. 

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Мехмед Мујезиновић, Sarajevo publishing, 1998 — Исламска епиграфика у Бих, књига II.