Отворите главни мени

Адигејски језик (изворно Адыгабзэ; рус. Адыгейский язык), познат и као западночеркески језик (адиг. КӀахыбзэ) матерњи је језик којим говоре Адигејци, севернокавкаски черкески народ који углавном живи на подручју Северног Кавказа и у Турској. Припада породици северозападнокавкаских језика.

Адигејски језик
северозападнокавкаски језик
Адыгабзэ
Изговор[a:dəɣaːbza]
Говори се уРусија, Турска, Јордан, Сирија, Израел, Македонија, Ирак, Саудијска Арабија
Етничка припадностЧеркези, Адигејци
Број говорника
око 590.000; од чега 117.500 у Русији (2010−2014.)
ћирилица (тренутно)
латиница (историјски)
арапско писмо (историјски)
грузинско писмо (историјски)
Званични статус
Службени језик у
 Адигеја (Русија)
Језички кодови
ИСО 639-2ady
ИСО 639-3ady
Глотлогadyg1241[1]
{{{mapalt}}}
Распрострањеност адигејског језика на подручју Адигеје (2002)
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Има статус званичног језика у аутономној Републици Адигеји на југозападу Русије. Изван Русије, највећи број говорника адигејског језика живи у Турској, Јордану, Сирији, Израелу, Ираку и Саудијској Арабији, а једна мања група и у неколико села на северу Републике Македоније. Укупан број говорника је процењен на око 590.000 особа.[2]

Адигејски језик је правописно стандардизован релативно касно, тек након Октобарске револуције 1917. у Русији, а као званично писмо од 1936. користи се ћирилица. Пре увођења ћириличног писма паралелно је кориштена латиница и арапско писмо.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Adyghe”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Adyghe at Ethnologue (19th ed., 2016)

Спољапње везеУреди