Азербејџан на Песми Евровизије

Азербејџан је једна од најмлађих учесница Песме Евровизије. Дебитовала је на педесет и другом такмичењу одржаном у Београду 2008. године. Национално такмичење избора представника врши се под покровитељством Иџтимаи телевизије. Заинтересованост азербејџанске публике за ово музичко надметање владало је годинама уназад, али како ИТВ није била чланица Европске радиодифузне уније није испуњавала све услове потребне за дебитовање.

Азербејџан
застава
Организатор и емитер İctimai Televiziya
Национални фестивал
Национални избор
  • Land of Fire
  • 2008–2010
  • Milli Seçim Turu
  • 2011–2013
  • Böyük Səhnə
  • 2014
Интерни избор
  • 2015–2024
Учешће
Учешће16 (13 финала)
Прво учешће2008.
Најбољи пласман1. место 2011.
Најлошији пласман14. место у ПФ 2023., 2024.
Веб-сајт
Eurovision.az
Профил државе на такмичењу
Елнур и Самир у Београду (2008)
Ајсељ и Араш у Москви 2009.
Ел и Ники, победници Песме Евровизије 2011.

Године 2007. АзТВ је такође била заинтересована да учествује на Песми Евровизије. Иако је ранијих година АзТВ била пуноправни члан ЕРУ, њено чланство је суспендовано због оцене да је недовољно независна од Владе Азербејџана те је због тога њен захтев за учествовање на Песми Евровизије 2007. одбијен.

Међутим 5. јула 2007.[1] ИТВ је постала пуноправна чланица Европске радиодифузне уније што је омогућило да се 15. октобра дозволи њено дебитовање на Песми Евровизије 2008.[2]

Азербејџан своју прву победу остварује 2011. године, у Диселдорфу са 231. поеном.

После Јерменије која је дебитовала 2006. и Грузије, 2007, Азербејџан је најновија држава Кавказа која учествује на Песми Евровизије.

2018. Азербејџан се по први пут није квалификовао у финале.

Представници

уреди
Година Извођач(и) Песма Финале Поени Полуфинале Поени
2008 Елнур и Самир Day After Day 8 132 6 96
2009 Ајсељ Тејмурзаде[3][4] и Араш Always 3 207 2 180
2010 Сафура Ализаде Drip Drop 5 145 2 113
2011 Ел и Ники Running Scared 1 221 2 122
2012 Сабина Бабајева When the Music dies 4 150 Земља домаћин
2013 Фарид Мамадов Hold Me 2 234 1 139
2014 Дилара Казимова Start A Fire 22 33 9 57
2015 Елнур Хусеинов Hour of the Wolf 12 49 10 53
2016 Самра Miracle 17 117 6 185
2017 Дихаџ Skeletons 14 120 8 150
2018 Ајсел X My Heart Нису се пласирали 11 94
2019 Чингиз Truth 8 302 5 224
2020 Ефенди Cleopatra Отказано
2021 Ефенди Mata Hari 20 65 8 138
2022 Надир Рустамли Fade to Black 16 106 10 96
2023 TuralTuranX Tell Me More Нису се пласирали 14 4
2024 Фахри Özünlə apar 14 11
2025

Организовање Песме Евровизије

уреди
Година Град Место одржавања Водитељ(и)
2012   Баку Кристална дворана у Бакуу Лејла Алијева, Елдар Гасимов и Наргиз Бирк Петерсен

Историја гласања

уреди

Азербејџан је највише поена дао (закључно са 2013):

Ранг Држава Поени
1.   Украјина 57
2.   Турска 48
3.   Грузија 32
4.   Русија 31
5.   Румунија 28

Азербејџан ја највише поена добио од:

Ранг Држава поени
1   Турска 48
2   Украјина 42
3   Русија 37
4   Молдавија 35
5   Белорусија 30

НАПОМЕНА: Укупан број поена у горенаведеним табелама односи се само на поене из финала, док полуфинални поени нису приказани.

Азербајџан је 12 поена у финалима дао:

Година Држава Извођач Песма Пласман Поени
2008   Турска Mor ve Ötesi "Deli" 7 138
2009   Турска Хадисе "Düm Tek Tek" 4 177
2010   Турска MaNga "We Could Be the Same" 2 170
2011   Украјина Мика Њутн "Angel" 4 159
2012   Турска Can Bonomo "Love Me Back" 7 112
2013   Украјина Злата Огњевич "Gravity" 3 214
2014   Русија Сестре Толмачеве "Shine" 7 89
2015   Русија Полина Гагарина "A Million Voices" 2 303
2016 жири   Русија Сергеј Лазарев "You Are The Only One" 3 491
публика   Русија Сергеј Лазарев "You Are The Only One" 3 491

Референце

уреди
  1. ^ News Eurovision Finland 2007 Новости Евровидения 2007 Финляндия, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ Eurovision Song Contest | Belgrade (Serbia) 2008 - Articles Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2010), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ Floras, Stella (17. 1. 2009). „Azerbaijan: Aysel Teymourzadeh to Eurovision”. ESCToday. Приступљено 17. 1. 2009. 
  4. ^ „Azerbaijan: Aysel Teymurzadeh to Moscow”. Oikotimes. 17. 1. 2009. Приступљено 17. 1. 2009. 

Спољашње везе

уреди