Википедија

Алфред Гринфелд

Alfred Grünfeld (1852-1924), аустријски пијаниста и композитор

Алфред Гринфелд (нем. Alfred Grünfeld; Праг, 4. јул 1852 — Беч, 4. јануар 1924) био је аустријски пијаниста и композитор.

Алфред Гринфелд
Алфред Гринфелд снимљен 1906. године
Датум рођења(1852-07-04)4. јул 1852.
Место рођењаПраг, Аустријско царство
Датум смрти4. јануар 1924.(1924-01-04) (71 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ЗанимањеПијаниста, композитор

Живот уреди

Алфред Гринфелд је рођен у Прагу као друго од осморо деце јеврејског трговца кожом Морица Гринфелда (рођеног 1817 у Колину над Лабемом) и његове жене Регине, рођене Пик (1826. у Осеку).[1] Његова браћа су били: виолончелиста Хајнрих Гринфелд; Лудвиг Гринфелд, који је радио за Дојче Грамофон, и Сигмунд Гринфелд, кореограф у бечком Хофоперу. Породица је живела у улици Зелтнергасе 38 у Бечу.[2]

Гринфелд је своје музичко образовање започео код Јулијуса Теодора Хогера.[3] Свој први јавни концерт одржао је 12. априла 1865. у Конвиктсали у Прагу. Гринфелд је потом студирао код Јозефа Крејчија и Бедриха Сметане на Прашком конзерваторијуму, а касније на Новој Академији тонских уметности Теодора Кулака у Берлину.

Гринфелд се преселио у Беч 1873. где је живео до краја живота са сестром Емом, прво у Пратерштрасе 49, а затим у Гетрајдемаркту 10 од 1888. до своје смрти. Кућа је сада обележена спомен плочом вајара Флоријана Жозефа-Друоа.[4]

Гринфелд је постао популаран салонски пијаниста у Бечу и често је наступао у салонима бечког високог друштва. Поред соло наступа, наступао је и са квартетом Арнолда Розеа, квартетом Хелмесбергер, и својим братом Хајнрихом Гринфелдом. Концертне турнеје водиле су га по Аустро-Угарској, Паризу, Лондону, Немачкој, Скандинавији, Холандији, Русији, Пољској, Румунији, Естонији, Цариграду, Београду и САД. За своје наступе добио је многа признања и титуле, укључујући: Орден Светог Станислава 3. степена ; Витешки крст 2. класе кућног реда Сакс-Ернестин, Орден Црвеног орла 4. степена; Витешки крст Ордена Франца Јозефа; Орден Лава и Сунца 3. степена и Орден Светог Саве 3. степена 1900. године; Орден Међидије 3. степена; Официрски крст Ордена Звезде Румуније; Пруски орден круне 3. степена и Орден гвоздене круне. Постављен је за професора на Бечком конзерваторијуму 1897. године.

Гринфелд је био цењен не само због својих наступа, већ и због своје друштвене и духовите личности, познат је био по својим анегдотама и шалама.[5] Био је близак пријатељ са Јоханом Штраусом. Био је цењен по својим транскрипцијама Штраусових валцера, а посебно Гласови пролећа (нем. Frühlingsstimmen Waltz), који је често свирао на бис.

 
Надгробни споменик Алфреда Гринфелда који је направио Јозеф Милнер 23. маја 1928.[6]

Алфред Гринфелд је умро 4. јануара 1924. Добио је Почасно гробно место у Средишњем бечком гробљу, где је и сахрањен 7. јануара.

Снимци уреди

Алфред Гринфелд је био први познати пијаниста који је направио комерцијалне снимке. Његов први снимак направљен је 1889. на воштаном цилиндру за Едисонов фонограф, који је у Европу донео Тео Вангеман. Гринфелд је 18. новембра снимио сопствену Малу серенаду (нем. Kleine Serenade), од Брамса Мађарску рапсодију (нем. Ungarische Rhapsodie), са новом хорном постављеном на доњој страни клавира.[7] Мађарска рапсодија је откривена у архиви Томаса Едисона и рестаурирана 2012.[8]

Гринфелд је снимио 94 диска класичне и романтичне клавирске музике – укључујући дела Шопена, Грига, Полдинија, Шумана и Дебисија, као и 50 дискова сопствених композиција – све између 1899. и 1915. године. Између 1905. и 1911. године снимио је ролнице за репродуцирајући клавир Велте-Мињон и клавир за свираче Фонола.

Компоновање музике уреди

Поред наступа, Алфред Гринфелд је компоновао око 100 комада за клавир, као и песме и камерну музику, које су се појавиле у оптицају између 1872. и 1926. године. Његова клавирска дела су углавном у стилу салонске музике, од којих је најпознатија била Мала серенада (нем. Kleine Serenade), из 1888. Такође је компоновао и изводио виртуозне клавирске комаде – транскрипције и парафразе – које су му донеле велики успех, али углавном нису објављиване током његовог живота. Неки од њих опстале су само као снимци.

Гринфелд је компоновао и оперету Дер Лебеман (нем. Der Lebemann), са либретом Лудвига Фишла и Александра Ландесберга, која је премијерно изведена 1903. у Бечу, и комичну оперу Лепоте из Фогараша (нем. Die Schönen von Fogaras), са либретом Виктора Леона, која је изведена у Дрездену 1907. године.

Извори уреди

  1. ^ National archives of the Czech Republic: Národní archiv, Konskripční seznamy - pobytové přihlášky pražských obyvatel z let 1850-1914
  2. ^ de La Grange, Henry-Louis (1973). Mahler (1st изд.). Garden City, N.Y.: Doubleday. ISBN 0385005245. OCLC 707035. 
  3. ^ Grünfeld, Heinrich (1923). In Dur und Moll. Leipzig: Grethlein & Co. 
  4. ^ „Enthüllung einer Gedenktafel für Alfred Grünfeld”. Berliner Börsenzeitung. 8. 1. 1925. стр. 4. Приступљено 20. 8. 2018. 
  5. ^ „Alfred Grünfeld gestorben”. Neues Wiener Journal. 5. 1. 1924. стр. 3,4. Приступљено 20. 8. 2018. 
  6. ^ „The European Library - Connecting knowledge”. www.theeuropeanlibrary.org. Приступљено 2022-06-27. 
  7. ^ „Der Phonograph in Wien”. Die Presse. 14. 11. 1889. стр. 8. Приступљено 20. 8. 2018. 
  8. ^ Ivry, Benjamin (10. 2. 2012). „Never Mind Bismarck, Listen to Grünfeld”. Forward. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 20. 8. 2018. 

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Гринфелд&oldid=27519439”