Анатема Васељенске патријаршије

Крунисање цара Душана. Дело славног чешког сликара Алфонса Мухе из циклуса словенске епопеје.

Анатема Васељенске патријаршије представља сукоб између Цариградске и Српске патријаршије, који је започео анатемисањем српског цара, патријарха и његових архијереја.

ИсторијаУреди

На државном сабору у Скопљу, 1346. године, у присуству трновског патријарха, охридског архиепископа, светогорских представника и бугарског цара Јована Александра, Душан је проглашен за цара, а Српска архиепископија постала је Српска патријаршија. Међутим, Цариградска патријаршија није дала сагласност и неколико година од проглашења Српске патријаршије(1352-53), у вријеме ратног сукоба између византијског цара Јована Кантакузина и цара Душана, цариградски патријарх Калист (1350-53) изрекао је анатему српском цару и српској цркви.[1] Иза овог чина леже политички притисци Кантакузина на цариградског патријарха, а политика је и у позадини преговора о измирењу (1364). Византији је био потребан савез са Србијом у борби против све јачег надирања Турака. На двору царице Јелене у Серу, о измирењу је преговарао исти патријарх који је изрекао анатему, патријарх Калист, али су преговори прекинути његовом изненадном смрћу. Године 1371., деспот Јован Угљеша склопио је акт о измирењу с патријархом Филотејем и анатема је укинута, али само са Серске територије којом је он управљао, чиме је та територија стављена под управу Цариградске патријаршије. Сукоб између Цариградске и Српске патријаршије окончан је тек 1375. године, за време кнеза Лазара, када је делегација, на челу са патријархом Савом IV и светогорским монахом Исаијом, успјешно обавила преговоре у Цариграду. За вријеме свечаног богослужења којем су присуствовали и изасланици цариградског патријарха, на гробу цара Душана у манастиру Св. Архангела, прочитана је грамата цариградског патријарха Филотеја о скидању анатеме.[2]

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Српска породична енциклопедија(2006):Београд: Народна књига: Политика
  • Владимир Ћоровић: Историја српског народа(1997):Бања Лука: Глас српски

РеференцеУреди