Андра Гавриловић

Српски писац и историчар

Андра Гавриловић (Свилајнац, 11. јул/29. 1864Београд, 24. фебруар 1929) био је српски историчар, историчар књижевности и књижевник.[1]

Андра Гавриловић
Рођење(1864-07-11)11. јул 1864.
Свилајнац, Кнежевина Србија
Смрт24. фебруар 1929.(1929-02-24) (64 год.)
Београд, Краљевина СХС

Основну школу је похађао у Жабарима код Пожаревца, док је гимназију уписао у Чачку, наставио у Београду а у Крагујевцу окончао матуром, 1883. године. У то време почео је да пише за Српске илустроване новине (1882) и Задругу (1885).

Завршио је Филозофски факултет у Београду 1887, а затим био професор у Нишу и Београду.

Године 1914., по налогу српске владе, боравио је у поверљивим мисијама у Бечу, Војводини и Дубровнику. Први светски рат је провео у повлачењу преко Албаније са српском војском, затим поново је у различитим мисијама боравио у Паризу и Монте Карлу. Током 1920. године, у Француској је одржао низ предавања о култирној историји Срба. [2]

Књижевни рад је почео песмама, а касније објавио неколико романа и збирку приповедака, као и велики број расправа из историје књижевности, од којих су неке представљале користан књижевно-историјски допринос. Ови радови имају углавном историјску тематику (о Србији у доба деспота Стефана Лазаревића, о Маричкој бици, роман о Тицановој буни и др.). Гавриловић је био разноврстан писац, али није показао ни високе уметничке способности ни довољне критичности правог научника.[3]

Написао је биографију светог Саве која је објављена 1900. године. Према оцени Симе Ћирковића, предсатвља једно од најзначајнијих и најуспелијих радова о првом српском архиепископу.[3]

Поживео је до фебруара 1929. године. Сахрањен је у Крагујевцу.

По њему је названа Књижевна награда Андра Гавриловић.[4]

БиблиографијаУреди

  • Писма о књижевности у Словенаца, Београд 1895.
  • Сима Милутиновић, Београд 1899
  • Свети Сава, Београд, 1900
  • Историја српске и хрватске књижевности I—IV, Београд 1910—27
  • Принос историји ослобођења Србије, 1900.
  • Из српске историје. Личности и догађаји, 1901.
  • Знаменити Срби XIX века, 1903, 1904.
  • Историја српске и хрватске књижевности народнога језика, 1910.
  • Седамдесет анегдота из живота српских књижевника, 1911.
  • Историја српске и хрватске књижевности усменога постања, 1912.
  • Историја српске и хрватске књижевности покрајинско-народнога језика, 1913.
  • Историја Српске православне цркве, Београд, 1927.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Текст Уроша Џонића, унив. проф. Филозофски факултет Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“, Загреб 1986. том 4 стр. 324.

Спољашње везеУреди

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209. 
  2. ^ „Andra Gavrilović”. knjizara.com. Приступљено 27. 1. 2022. 
  3. ^ а б „Андра Гавриловић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 27. 1. 2022. 
  4. ^ „U Svilajncu dodeljeno književno priznanje „Andra Gavrilović. danas.rs. Приступљено 27. 1. 2022.