Арадска жупанија
Арадска жупанија (лат. Comitatus Aradiensis, мађ. Arad vármegye, нем. Komitat Arad) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), као и хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века). Управно седиште жупаније био је град Арад (данас у саставу Румуније).
| Арадска жупанија Comitatus Aradiensis Arad vármegye Komitat Arad | |
|---|---|
| 11. век / 17. век / 18. век—16. век / 17. век / 1920. | |
 Положај жупаније | |
| Главни град | Арад |
| Регија | Средња Европа |
| Земља | Аустроугарска — Угарски део Монархије |
| Површина | 6.048 км2 |
| Становништво | 414.388 (1910) густина: 68,5 стан./km² |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век / 17. век / 18. век |
• Укинуто | 16. век / 17. век / 1920. |
.svg)
Историја
уредиТоком историје жупанија је мењала своје границе. У средњем веку је обухватала подручја на обе стране реке Мориш, односно северно и јужно Поморишје са северним делом данашњег Баната. У 16. веку, овај простор улази у састав Османског царства, које овде формира Темишварски пашалук. У 17. веку је жупанија била привремено обновљена, као део османске вазалне Кнежевине Трансилваније, али овај простор потом поново долази под директну османску власт.
Након успоставе хабзбуршке управе крајем 17. века, северно Поморишје са градом Арадом улази у састав хабзбуршке Војне границе. Арадска жупанија је обновљена средином 18. века, након развојачења Поморишке војне границе. За разлику од средњовековне жупаније, тадашња жупанија је обухватала само северно Поморишје, без северних делова данашњег Баната. Након Првог светског рата, подручје тадашње Арадске жупаније је подељено између Румуније (већи део, са градом Арадом) и Мађарске (мањи део). Од делова ове жупаније који су припали Мађарској успостављена је нова жупанија Чанад-Арад-Торонтал.
Демографија
уредиПо попису из 1910. године становници жупаније су говорили следеће језике:
Види још
уредиЛитература
уреди- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.