Архимандрит Симеон (Биберџић)
Симеон (световно Слободан Биберџић; Столац, 3. мај 1924 — Манастир Добрићево, 20. септембар 2009) био је архимандрит Српске православне цркве и игуман Манастира Добрићево.
| Симеон (Биберџић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит, игуман Манастира Добрићево |
| Седиште | Манастир Добрићево |
| Године службе | од 10. марта 1993. до 20. септембра 2009. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Слободан Биберџић |
| Датум рођења | 3. мај 1924. |
| Место рођења | Столац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 20. септембар 2009. (85 год.) |
| Место смрти | Манастир Добрићево, Република Српска |
| Гроб | Манастир Добрићево |
Биографија уреди
Архимандрит Симеон (Биберџић) рођен је 3. маја 1924. године у Стоцу, од благочестивих и побожних родитеља Пере Биберџића и мајке Боринке.[1] Приликом крштења је добио име Слободан.[2]
Монашки пут започиње у Цетињском манастиру, 1938. године где долази као искушеник.[2] Замонашен је 5. јуна 1942. године у Цетињском манастиру, од стране митрополита црногорско-приморскога господина Јоаникија (Липовца), добивши монашко име Симеон.[3] Рукоположен је у чин јерођакона а потом у чин јеромонаха исте 1942. године од митрополита црногорско-приморскога Јоаникија.[3]
По благослову митрополита Јоаникија 1942. године прелази у Епархију захумско-херцеговачку и приморску, где је по одлуци епископа захумско-херцеговачкога господина Николаја (Јокановића), постављен за пароха столачкога у Стоцу, и ту остао до 1992. године.[4] Године 1992. гоњен вихором рата, напушта столачку парохију и одлази у Манастир Острог. Из острошке светиње, благословом тадашњег епископа захумско- херцеговачког Атанасија (Јевтића), 1993. године долази у Добрићево.[5]
Постављен је 10. марта 1993. године за старешину Манастира Добрићева код села Орах.[5] Отац је био велики вјероучитељ, што у манастиру, што ван њега. Манастир Добрићево је у његово вријеме процвјетао, осим реновираних објеката игуман Симеон је обновио и сабор око Духова 19. маја. Отац Симеом је био и ктитор цркве на Шћепан Крсту код Стоца.[6]
Упокојио се у Господу 20. септембра 2009. године у Манастиру Добрићево.[7] Сахрањен је 22. септембра у својој манастирској капели Светог Георгија. Опијело су служили: Митрополит дабробосански Николај (Мрђа), епископ зворничко-тузлански Василије (Качавенда), епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић), епископ Николај умировљени Аљаски као и двојица домаћих епископа, Григорије (Дурић) и Атанасије (Јевтић).[7] Владикама је саслуживало око седамдесет свештеника и свештеномонаха као и великог броја монахиња и народа.[8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Алексић, Шчепан (2009-03-23). „Иконе - дарови из душе”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2023-12-24.
- ^ а б „ТРОЈЧИНДАНСКИ САБОР-ДОБРИЋЕВО | Епархија захумско-херцеговачка и приморска”. arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com. Приступљено 2023-12-24.
- ^ а б „ПАРАСТОС У КАСАРНИ БИЛЕЋА | Епархија захумско-херцеговачка и приморска”. arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com. Приступљено 2023-12-24.
- ^ „“Za njim je išla samo lijepa riječ” Prikazan film o ocu Simeonu, igumanu bilećkog manastira Dobrićevo”. Srpskainfo (на језику: српски). 2023-09-28. Приступљено 2023-12-24.
- ^ а б GS (2023-04-19). „Представљена књига "Отац Симеон"”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2023-12-24.
- ^ Срна (2023-04-19). „Промоција књиге “Отац Симеон” вечерас у Требињу: „Његова ријеч је као мач“”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2023-12-24.
- ^ а б „ГОДИШЊИ ПОМЕН ИГУМАНУ МАНАСТИРА ДОБРИЋЕВО – АРХИМАНДРИТУ СИМЕОНУ (Биберџићу) - ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ "ОСВИТ" БИЛЕЋА” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-24.
- ^ „Божидар Васиљевић. Слово о старцу Симеону Добрићевском”. Православие.Ru - Српска верзиjа. Приступљено 2023-12-24.[мртва веза]
