Атентат на немачке авијатичаре у Загребу 30. септембра 1941.

Овај чланак је део серије чланка о Загребу у Народно-ослободилачкој борби.

Атентат на групу немачких авијатичара извршила је 30. септембра 1941. године ударна група, чији су чланови били Никола Перковић, Лазо Врачарић и Иван Шибл, пуцајући из пиштоља на тројицу немачких авијатичара на углу Звонимирове и Русанове улице у Загребу. Један Немац погинуо је на месту, други је подлегао ранама нешто касније у болници, а трећи је био тешко рањен.

Ово је био други напад на војнике Вермахта у Загребу. Први се десио 12. септембра 1941, када је група омладинаца са Светица напала бомбама аутобус са немачким војницима, ранивши том приликом двојицу.

Атентат

Чланови ударне групе су увече 30. септембра, нешто пре 7 часова, опазили у Звонимировој улици испред тадашњег бископа „Унион“ три немачка подофицира-авијатичара, који су ушли унутра. одлучили су да причекају завршетак представе, те да их после тога дочекају и нападну на пригодном месту. Као добри познаваоци прилика у овом делу града, омладинци су претпоставили да ће авијатичари после филма кренути највероватније Звонимировом улицом у правцу Боронгајског аеродрома, где је била смештена њихова јединица. Пошто су испитали безбедност терена, одлучили су да напад изведу на углу Звонимирове и Русанове улице. Ту им се такође пружала добра могућност бега после извршене акције.

Филм је завршио у 9 часова, након чега су авијатичари изишли међу првима из биоскопа. Ударна група засула их је мецима из блиског одстојања. Авијатичар у кога је пуцао Шибл одмах се срушио мртав, Врачарићев је отрчао неколико корака напред и згрчио се поред телефонског стуба, а Перковићев је отетурао 20-ак корака ухватио се за дрво и срушио се на земљу. Управо у моменту када су три нападача завршила с пуцњавом, наишао је аутобус немачких војника. Био је то исти онај аутобус на који су 12. септембра омладинци бацили две бомбе. Шофер је нагло закочио, Немци су искочили на тротоар и разбежали се по баштама околних кућа. Пуцњава је започела пошто су три друга већ давно напустила место напада.

Међутим, Врачарић и Перковић наишли су код фабрике папира и рампе на Завртници на заседу одреда културбундоваца. Врачарић је тада био лакше рањен, али је успео да се спасе. Кад су се већ одвојили, Перковић је поново упао у блокаду, рањен је и ухваћен.

Реакција на напад

Од девет часова увече, кад је напад извршен, па све до два ујутро, трајала је у читавом источном делу града жестока пуцњава из пушака и пушкомитраљеза. Одреди усташа и Немаца у пуној ратној спреми крстарили су посвуда наоколо и пуцали у мрак. Овога пута немачке окупационе власти реагирале су оштро. У уличном нападу погинули су припадници Вермахта и Гестапо је предузео озбиљну истрагу. Владали су се као на окупираном подручју и нимало нису водили рачуна о чињеници да је НДХ макар и само формално суверена држава. Хапсили су десетке и десетке недужних људи, само ако су утврдили да су се било када дружили или макар само познавали некога од тројице нападача. Хапсили су масовно и њихове породице.

Истрагу је водило усташко редарство, али и Гестапо. Перковића који је признао напад, осудио је немачки ратни суд уместо суда НДХ (јер је напад извршен на подручју НДХ), а усташке новине писале су о томе као о сасвим нормалној ствари.

Види још

• Напад на усташку свеучилишну чету августа 1941. у Загребу

Литература

• Шибл, Иван (1965). Из илегалног Загреба 1941. Загреб: Напријед. 
• Револуционарни омладински покрет у Загребу 1941—1945 - I - Зборник повијесних прегледа и сјећања Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), Свеучилишна наклада Либер, Загреб 1984.
• Портал Загреб се бори: оружане акције и диверзије Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2014), приступљено 4. децембра 2013.