Отворите главни мени

Др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Р. Србије у Р. Јерменији. Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије.

Бабкен Симоњан

Бабкен Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану [1].

Написао је шест књига поезије и преко 900 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича. Преводио је и дела Јефимије Мрњавчевић, Деспота Стефана Лазаревића, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, као и других српских књижевника[1].

Године 2003. по његовом избору уз предговор јерменска издавачка кућа „Аполон“ објавила је прву антологију српске поезије 20. века под насловом „Косовско сунце“., а у изради су српско-јерменски речник, као и преводи „Горског вијенца" и „Ноћ скупља вијека“ П. П. Његоша. Његова књига „Ходочашће“ је објављена на српском језику у издању Бранковог кола 1998. године[1].

Завод за културу Војводине је објавио најновију двојезичну књигу песама Бабкена Симоњана „Артамет“, а годишњу јерменску награду „Кандило“ из области књижевности и преводилаштва доделио му је 2010. године Свети Ечмиадзин (центар Јерменске апостолске цркве) заједно са Савезом писаца Јерменије.

Такође проучава историјски материјал о животу јерменске заједнице у Србији у 18. и 19. веку.

Симоњанова дела су инспирисана митом Арарата и Нојеве барке као и јерменским наслеђем и традицијом, али и мотивима Косовског боја у којима налази заједничке елементе трагедије и подвига[1].

Његова дела су превођена на руски, српски, бугарски, словачки, румунски, естонски, мађарски, италијански, француски, енглески и друге језике.

НаградеУреди

2012. — Награда Бранко Радичевић, за укупан песнички и стваралачки опус[1].

Године 2015. одлуком председника Републике Србије одликован је високом државном наградом – Златном медаљом.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Симоњану награда „Бранко Радичевић. РТС. 18. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012. 

Спољашње везеУреди