Белоградчишке стене

Белоградчишке стене (буг. Белоградчишки скали) су група везаних седиментних стена и конгломератских формација које се налазе на западним падинама Старе планине, у севернозападном делу Бугарске у близини града Белоградчика, по којем су ове стене и добиле име. Боје стена варирају од црвене до жуте, а неке достижу висину и до 200 м. Белоградчишке стене су необичног облика, повезане су са занимљивим легендама и у историји често именоване по људима или предметима на које их подсећају. За природну баштину проглашене су од стране бугарске Владе и представљају главну туристичку атракцију у Видинској области. На овим стенама расте угрожена и ендемска биљна врста у Бугарској, Hieracium belgradense.[1]

Белоградчишке стене
Белоградчишки скали
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 23″ С; 22° 40′ 40″ И / 43.6231928° С; 22.67781500000001° И / 43.6231928; 22.67781500000001
Димензије
Површина6.4131 km2
Географија
Белоградчишке стене на карти Бугарске
Белоградчишке стене
Белоградчишке стене
Државе Бугарска
РегијеВидинска област
ГрупаСтара Планина

Географија

уреди

Белоградчишке стене се простиру преко западног дела Старе планине и покривају површину од 50 km². Протежу се од села Рабиша на западу до села Белотинци на истоку.

Централна група ових стена налази се у јужном делу, надомак града Белоградчика. Друга група стена налази се западно од града Белоградчика и окружене су стрмим падинама. Трећа група налази се 4 km источно од града Белоградчика и обухвата стене око Латинске капије и Липеничке пећине, док је четврта група стационирана између села Боровица и Фалковец. Пета група стена налази се између села Гургич и Белотинци.[2]

Геологија

уреди

Многе од ових стена са стрмим вертикалним падинама формирале су се пре неколико стотина милиона година, као резултат природних процеса ерозије, делувијалног процеса и других природних фактора.

Током тријаског периода, овај предео је био под морем. Истовремено, уништавање ранијих палеозојских стена формирало је огромне количине шљунка, песка и глине, које су реке депоновале у морски базен. Седимент се нагомилао и постепено постао дебљи слој конгломерата и пешчара.

Током Јура периода, сува клима и велике температуре формирале су велику количину гвожђа оксида, што је стенама дало црвену боју.[3]

Туризам

уреди

Белоградчишке стене су главна туристичка дестинација на северозападном делу Бугарске, заједно са градом Белоградчик, Белоградчишком тврђавом, Магура пећином, која се налази у околини села Рабиша и Баба Вида тврђавом која се налази у непосредној близина града Видина.

Бугарски комитет за зашититу природног окружења, прогласио је стене спомеником природе 1949. године, а оне су наведене у Бугарском националном регистру природних знаменитости 1987. године.[4]

Године 1984. Белоградчишке стене и пећина Магура постављене су на привремену листу светске баштине Унекса.[5] Белоградчишке стене се налазе у процесу разматрања стављања под геопарк у оквиру Европске геопарк мреже и у оквиру Унеско геопарк мреже.[6][4]
У септембру 2008. године, Белоградчишке стене ушле су међу 20 финалних локација у оквиру Европске дестинације изврности, а у јануару 2009. године, именоване су у кампањи за 7 чуда природе у Бугарској.[7][8]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Hieracium belogradcense”. Red Book of Bulgaria, vol. I. Приступљено 22. 02. 2017. 
  2. ^ Belogradchik, Published by the Municipality of Belogradchik, The Council of Tourism in Belogradchik, & The Ministry of Environment and Water, 2009
  3. ^ Mihaylov, Mihail & Kinka, Belogradchik Rocks and the Fortress, p.2, 2009
  4. ^ а б „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2011. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  5. ^ Bulgaria - UNESCO World Heritage Centre
  6. ^ http://www.globalgeopark.org/english/tabid/111/InfoID/4166/frtid/139/Default.aspx[мртва веза]
  7. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  8. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2009. 

Спољашње везе

уреди