Белоречењски рејон

Општински рејон у Русији

Белоречењски рејон (рус. Белореченский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у јужном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.

Белоречењски рејон
Белореченский район
Застава Белоречењског рејона
Застава
Грб Белоречењског рејона
Грб
Положај Белоречењског рејона
Рано утром на озёрах.jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарБелореченск
Координате44°46′20″N 39°52′00″E / 44.77222° СГШ; 39.86667° ИГД / 44.77222; 39.86667
Статусопштински рејон
Оснивање1924.
Површина1.326,58 km2
Становништво2018.
 — број ст.108.692
 — густина ст.81,93 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86155
ОКАТО код03 208 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији рејона живело је 108.692 становника или у просеку 81,93 ст/km². Површина рејонске територије је 1.327 km².

ГеографијаУреди

 
Мост преко реке Белаје код Белореченска

Белоречењски рејон се налази на југу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.326,58 km², и по том параметру налази се на 32. месту у Покрајини. Граничи се са Апшеронским рејоном на југу и са Горјачкокључким градским округом на западу, док је на северу, северозападу и истоку територија Републике Адигеје.

Највећи део рејонске територије има равничарски рељеф и налази се на подручју алувијалне Закубањске равнице, док је нешто издигнутији усточни део нешто виши. Рељефом рејона доминирају три реке које се налазе у басену реке КубањПшиш на истоку и Белаја са Пшехом у централном делу. Источним делом рејона протиче река Псенафа, лева притока Лабе.

ИсторијаУреди

Белоречењски општински рејон успостављен је 2. јуна 1924. као административна целина тадашњег Мајкопског округа Југоисточне области и првобитно је у свом саставу имао 12 месних заједница. Већ у новембру исте године улази у састав Севернокавкаске покрајине, потом 1934. постаје делом Азовско-црноморске покрајине, и на послетку 1937. улази у састав Краснодарске покрајине у чијим границама се налази и данас.

У новембру 1979. из састава рејона издвојен је град Белореченск који је директно потчињен покрајинској администрацији, али је остао рејонским административним центром. У административне границе рејона враћен је 2005. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 99.041 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 108.692 становника, или у просеку око 81,93 ст/km².[2] По броју становника налази се на 12. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,94%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2018.
74.421 81.104 87.498 37.626[3] 43.542[4] 99.041[1] 108.692*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 63 насељена места административно подељених на 11 другостепених општина (једну градску и 109 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск у ком живи половина укупне рејонске популације. Више од пет хиљада становника имају још село Великовечноје (6.200) и станице Рјазанскаја (5.500) и Пшехскаја (5.064).

СаобраћајУреди

Најважнији саобраћајни правац који пролази преко територије Белоречењског рејона је магистрални друм А-160 који повезује градове Кореновск и Мајкоп. Код Белореченска се налази мањи аеродром.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям Краснодарского края на 1 января 2018 года”. Архивирано из оригинала на датум 03. 04. 2018. Приступљено 03. 04. 2018. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди