Горјачкокључки градски округ
Горјачкокључки градски округ (рус. Муниципальное образование город Горячий Ключ) општинска је административно-територијална јединица другог нивоа са званичним статусом градског округа (рус. городской округ) смештен у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.
Горјачкокључки градски округ Муниципальное образование город Горячий Ключ | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Административни субјект | Краснодарски крај |
Админ. центар | Горјачи Кључ |
Координате | 44° 37′ 59″ N 39° 08′ 28″ E / 44.63306° С; 39.14111° И |
Статус | градски округ |
Оснивање | 2005. |
Површина | 1.755,6 km2 |
Становништво | 2017. |
— број ст. | 65.045 |
— густина ст. | 37,05 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 23, 93 |
Позивни број | +7 86159 |
ОКАТО код | 03 709 000 |
Званични веб-сајт |
Административни центар округа је град Горјачи Кључ, који је уједно и највеће насеље на подручју општине и град директне покрајинске субординације.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији округа живело је 65.045 становника или у просеку 37,05 ст/km². Површина општинске територије је 1.755 km².
Географија уреди
Горјачкокључки округ се налази на југозападу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.755,6 km², и убраја се у општинске јединице са просечном величином у Покрајини. Граничи се са Северским рејоном на западу, на југу је Туапсиншки, југоистоку Апшеронски и североистоку Белоречењски рејон. На североистоку се граничи са Републиком Адигејом (Таужечки и Тахтамукајски рејон, те град Адигејск).
Рељефом Горјачкокључке општине доминирају узвишења северне подгорине Великог Кавказа, док се нешто ниже и равније земљиште налази једино на крајњем северу округа и то је подручје алувијалне Закубањске равнице. Готово све реке које теку овим подручјем теку у меридијанском правцу ка северу, ка Краснодарском језеру. Најважнији водоток је река Псекупс која тече западним делом општинске територије, са својим притокама Чепси и Хатипс. Западним делом општине тече река Апчас са Шкељуком, те река Марта.
Највећи део општинске територије, чак 70% је прекривен шумама. Јужни део општине припада заштићеном подручју Горјачкокључког резервата природе, а подручје је познато по бројним изворима минереалне и лековите воде.
Историја уреди
Горјачкокључки градск округ је једна од најмлађих општинских јединица у Покрајини и основан је током 2005. године као последица административно-територијалних реформи.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 57.289 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 65.045 становника, или у просеку око 37,05 ст/km².[2]
1959. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|
41.683 | 51.640[3] | 57.289[1] | 65.045* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији округа налази се укупно 31 насељено место административно подељених на 8 нижестепених општина (једна урбана и седам руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Горјачи Кључ у коме живи нешто више од половине укупне популације округа. Више од пет хљада становника има још једино станица Саратовскаја у којој живи око 6.500 становника.
Саобраћај уреди
Западним делом округа пролази деоница националног аутопута М-4 „Дон” који повезује Москву са црноморском луком Новоросијск, а који на овом подручју пролази кроз град Горјачи Кључ. Пре тога територија савременог округа је била део Горјачкокључког општинског рејона који је, као административна јединица егзистирао у периоду од 1924. до 1963. године и у свом саставу је првобитно имао 12 сеоских заједница.
Знаменитости уреди
На подручју Горјачкокључког округа се налазе бројне геолошке формације које представљају значајне туристичке знаменитости округа. Нарочито су значајни бројни минерални извори у долини Псекупса, те бројне пећине. Једна од најпознатијих пећина је Велика фанагоријска пећина која се налази код села Фанагоријевско, јужно од Горјачег Кључа. Пећински ходници препуни сталактита и сталагмита дугачки су 1.442 метра.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 21. 03. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.